Kad se čovek zatekne pred ovakvom lepotom, reči mu izostanu da opiše spektar boja koji se prelama po valovitim brdima. Miholjsko je leto i vreme nam je više nego naklonjeno ovog oktobra. Uživamo u onoj pravoj zlatnoj jeseni. Otisnule smo se na put ovog vikenda polovinom oktobra ka zapadu Srbije i eto nas u podnožju Povlena gde se spremamo za jednu kružnu turu.
Čini mi se da je Povlen u jesen najlepši jer boje koje se prelivaju po ovim brdima su apsolutna fantazija. Ideja ovog putovanja je obilazak 3 najpoznatija vrha – Veliki, Srednji i Mali Povlen, kao i lokaliteta Ploče. Polazak je sa lokacije Debelo brdo, koje se nalazi na magistralnom putu koji vodi od Valjeva ka Tari i odatle se krećemo ka Planinarskom domu. Kod doma se nalazi „putokaz“ u vidu ogromnog bureta sa tablama za orijentaciju u kom pravcu se nalazi koji vrh i kojom stazom da krenete. Kao i većina organizovanih tura na ovoj planini, i ova naša je predstavljala kružnu turu koja nas prvo vodi ka vrhu Veliki Povlen 1.271 mnv, stoga od planinarskog doma se odmah hvatamo u koštac sa planinom i uzbrdo se penjemo nekih 500 metara do samog vrha. Staza je jasno vidljiva i markirana ali je strma i uska tako da se mora ići u koloni a u ovo vreme zbog lišća na tlu preporučuje se malo veća opreznost samo da ne bi došlo do klizanja. Uspon je konstantan tih 500 metara a odmah nakon njega izlazimo na jednu manju čistinu gde pravimo prvu kratku pauzu kako bi nam vodič objasnio gde se trenutno nalazimo i kuda ćemo se dalje kretati.
Nastavljamo grebenom dalje preko najviše tačke Velikog Povlena i krećemo se ka Srednjem Povlenu.
Cela ova staza koja vas vodi do sva 3 vrha naizmenično nas smešta na uspon i kamenjar, u šumu ili vodi preko apsolutne čistine. Ono što je meni ostalo upečatljivo jeste jedna scena, prvo je komična a onda navede čoveka da se duboko zamisli. Nakon što smo izašli iz šume i krenuli proplankom ispred nas se našla nova uzbrdica koja nas je vodila do Srednjeg Povlena. Ispred svih nas bila je zapravo jedna baka koja je išla svojim putem i mislim da sam čula da je jurila ovcu da ne zaluta previše u šumu. Ta ženica od jedno 75 godina pa naviše sigurno, koja jedva da ima 1.5 visine se na to brdo popela u jednom dahu da nije ni trepnula. Stoji ona na vrhu brda i dočekuje sad sve nas koji idemo i dovikuje nekim momcima „šta ste se toliko zadihali“. Prvo smo se svi smejali, sebi naravno, a mislim da smo se posle zamislili koliko smo razmaženi i kilavi, bez obzira na fizičku kondiciju koju (ne)imamo.
Kratak odmor na Srednjem Povlenu da se baci pogled u daljinu i da se eventualno malo okrepimo i već nastavljamo ka lokalitetu Ploče. Još jedno čudo priprode u našim krajevima. Vodič nam je rekao da je slične stene video još samo u podnožju Rile u Bugarskoj.
Naime, crne stene koje su uzdižu iznad provalije su zapravo vulkanske stene koje su nastale erupcijom na dnu praokeana. Na ovom mestu pronađeni su i fosili koji su to dokazali jer taj deo teritorije naše zemlje bio je pod vodom praokeana Tetis, zatim praokeana Paratetis i na kraju pod Panonskim morem. Budući da bi mi trebale stranice i stranice teksta da objasnim sve ovo, koga interesuje neka istraži malo više o tome jer je zanimljivo znati šta se dešavalo sa ovim našim prostorima u to davno nama skoro i nepojmljivo vreme. Ako vam to zvuči čudno i ne verujete u to, evo pogledajte i ovu mapu gde su se nekada davno davno nalazili vulkani na teritoriji naše zemlje.
Sigurno ste čuli priče i o čuvenim kuglama sa Povlena. Mi ovog puta nismo bili u njihovoj neposrednoj blizini, ali te kamene kugle oko kojih se prepliću brojne priče, zapravo su još jedan dokaz da se ovde nalazilo more. Te kugle su peščari (vrsta sedimentne stene) koji su takođe nastali složenim geološkim procesima tokom podizanja i spuštanja nivoa mora, kao i posledicom tektonskih poremećaja pre 150 miliona godina.
Nakon lokaliteta Ploče vraćamo se istim putem i krećemo ka izvoru i dalje ka našem konačnom odredištu, najvišem vrhu planine – Malom Povlenu 1.347 mnv. Da, znam da zvuči kontradiktorno ali tako je, Mali Povlen je najviši vrh planine dok je Veliki Povlen najniži vrh. Onaj Srednji 1.301 mnv suvereno drži svoju središnju poziciju i opravdava svoje ime.
U podnožju Malog Povlena nalazi se Kneževo polje sa crkvicom. U blizini se nalazi i drveni vidikovac do kojeg ćemo naravno skoknuti. Ovde smo se svi bacili na domaće sokove koje je prodavao jedan mladi par i ja sam se odmah bacila na sok, iako bih pre rekla da je neki smoothy, od crne zove jer nam je vodič dobacio da je crna zova dobra za imunitet i da odmah popravlja krvnu sliku. Meni ne treba to dva puta ponavljati, ja sam duplu dozu odmah uzela.
Od ovog proplanka do vrha ima nekih 20-ak minuta šetnje stazom koja vodi kroz šumu. Ja sam taj uspon preskočila iz 2 razloga. Na prvom mestu nisam htela da ostavim Bojanu samu koja je na pola puta dotle doživela kiks sa obućom koja ju je izdala i pod pretnjom da će se bosa spustiti sa planine odlučila je da preskoči taj poslednji vrh. Ja sam ostala da joj pravim društvo, da jačam imunitet uz crnu zovu i da odemo polako do tog drvenog vidikovca dok ostali ne završe uspon na Mali Povlen. Prvo, ja nikad ne bih prijatelja ili bilo koga drugog ostavila samog, uvek se mogu vratiti ovde, drugo već mi je bilo malo preko glave trčanja sa jedinim ciljem da se „popnem na vrh“ tog dana. Tako da je to bio i neki moj lični tihi bunt bitan samo meni protiv masovnog doživljaja planinarenja kao osvajanja vrhova. Budući da smo imali i nesuglasice sa jednim momkom iz organizacije koji je nas učio šta je planinarenje, upravo to „osvajanje vrhova“ bez razmišljanja o tome gde se nalaziš, kakvom prirodom si okružen i slično. Ne žalim što sam taj poslednji uspon propustila, Ivana i Aleksandra su nam prenele utiske a ja se mogu uvek ponovo vratiti i polako uživati u svakoj stazi i svakom pogledu natanane.
Kada smo svi ponovo bili na broju krećemo nazad ka Planinarskom domu i povratak je zapravo vrlo jednostavan i brz jer vas vodi većim delom prohodnim širokim putem.
Povlen pripada vencu Valjevskih planina koje su produžetak starovlaške visije i pružaju se zapadno od Valjeva ka Mačvi. Ovaj lanac planina započinje Maljen, na koji se nadovezuju Povlen, Jablanik pa uporedo Bobija i Medvednik, a potom Sokolska planina, Jagodnja, Boranja i na kraju se Gučevo strmo spušta ka Loznici.
Kružna tura obilaska Velikog, Srednjeg i Malog Povlena je zaista klasik u planinarskim krugovima i vrlo često se nađe među prvim lokacijama koje planinari početnici posećuju. Savršen sklad naizmeničnog nizanja strmina i prostranih proplanaka zadovoljiće svačiji ukus a sa ukupnom pređenom trasom od 13km i sa usponom od 665m može se smatrati srednje zahtevnom pešačkom turom.
Ovo je verovatno jedna od najbližih lokacija koja prelazi 1.000 mnv a da se nalazi u blizini Beograda, stoga ukoliko tražite neku lokaciju za celodnevnu šetnju krenite pravac Maljena i Povlena. Moram reći da me ovi brdoviti proplanci Povlena neodoljivo podsećaju na Zagajička brda a sigurna sam da ćete i sami uvideti sličnost.
Dužina ove kružne staze: 13 km
Ukupni savladani uspon: 665 m
Najniža tačka: 1.031 m
Najviša tačka: 1.347 m
Ukoliko se vas put povede ka zapadu naše zemlje, obavezno posetite i ova mesta: