Svaki kraj Srbije je po sebi poseban i svaki ima svoje čari kojima me mami. Postoji tako i kraj u Srbiji gde ne znaš gde prestaje san i postaje java, šta je istina a šta mit. Tako je istočna Srbija pod velom misterije večita inspiracija.

Nesvakidašnji prizori kraškog reljefa, nepristupačni kanjoni, najveće podzemne dvorane Srbije, vodopadi, moćni Dunav i kamene vrleti. To je istočna Srbija.

Vidno kraći dani dodatno će otežati i skratiti ovu našu priču ali suva i sunčana jesen ne da mi mira. Dva dana puta su pred nama.

Đerdap i Miroč

Jedna od najlepših magistrala u našoj zemlji jeste upravo ova Dunavska. Kad posmatraš taj Dunav koji često olako shvatamo u Beogradu, vidiš zašto je toliko moćan kao druga najveća reka Evrope. Ne možeš da se ne diviš onom plavetnilu kod Golupca gde 7 kilometara široko vodeno prostranstvo više podseća na more nego na reku. A iza kula tvrđave počinje tesnac kojim šiba košava. Sve je ovde u ekstremima, čini mi se, naizgled pitomo a surovo.

Od Dunava se odvajamo i krećemo ka unutrašnosti, ka Miroču. Jesen je blagonaklona prema ovom masivu, boje, mirisi i šum lišća koje opada. Da nam je samo više vremena da se ovde zadržimo ali moramo ponovo ka Dunavu na koji izlazimo kod Stare Brze Palanke. Malo dalje na putu koji vodi od Brze Palanke ka Kladovu putokaz usmerava ka selu Reka i vodopadu Blederija koji je naš prvi cilj.

Do sela i između domaćinstava vodi uzak asfaltirani put na kojem se ne mogu mimoići dva vozila, a od poslednje kuće u selu kreće utaban ali prašnjav i šljunkovit kolski put. Od sela do vodopada ima nešto manje od 6 kilometara, može se doći kolima, pri čemu put vodi preko 2 uska drvena mosta. Mi smo kolima prošli samo pola puta i ostatak od 3 kilometra peške.

Vodopad Blederija

Kažu do njega se teško stiže, ali trud se isplati. I trud se i i isplatio. Istina je da samo malo treba pružiti korak. A za svako blago se valja malo potruditi a Blederija je zaista dragulj ovog kraja.

Reka Blederija na kojoj se vodopad i nalazi i po kojoj nosi ime izvire na 190 metara nadmorske visine. Nizvodno prima vode svojih pritoka Sokolovice i Suvaje da bi se ulila u Ravnu reku odakle teče ka Dunavu kao Reka ili Račka reka.

Budući da je jesen, vodopad ne može prikazati svoju punu moć ali je ništa manje impresivan. Voda se preliva preko bigrene prečage u obliku potkovice i obrušava se sa visine od 7 metara u bigrenu kadu, odnosno malo jezero tirkizno zelene boje okruženo bujnom vegetacijom.

Ceo ovaj kompleks sastoji se od kraškog vrela Blederija sa 3 izvora od kojih je jedan subtermalan, dva vodopada, bigrene akumulacije, kraške pećine Sokolovica sa istoimenim vrelom i rečnim tokom.

Spomenuti subtermalni izvor nalazi se oko 2 kilometra iznad vodopada i ima temperaturu do 17°C. Do pećine vodi staza na levo od prve table sa putokazima i udaljena je od tog mesta oko 2.5 kilometara.

Kako je dan počeo brzo da odmiče žurimo ka našoj drugoj destinaciji. Da bismo stigli do manastira Vratna i istoimenih prerasti vraćamo se na put Kladovo-Stara Brza Palanka-Negotin gde ubrzo skrećemo ka mestu Slatina i dalje putem ka manastiru.

Prerasti Vratne

Manastir Vratna koji smo prvo posetili pre nego što ćemo krenuti kroz gustu šumu je ušuškan na samom ulazu u kanjon i nad njim se već nadvijaju kamene vrleti. Manastir je podigao Sveti Nikodim Tismanski, rumunski kaluđer u 13. veku. Od parkinga ispred same kapije manastira i info tabli i putokaza kreće dobro obeležena staza ka kanjonu reke Vratne.

Staza nas vodi uzbrdo kroz gustu listopadnu šumu. Putokaza ima tako da ne možete pogrešiti. Na jednom uzvišenju staza se račva, a mi krećemo levim krakom koji nas vodi pravo u srce kanjona. Već na samoj stazi naslućujemo šta možemo očekivati u kanjonu budući da je nebo skoro zaklonjeno vertikalnim kamenim zidovima.

Kasna jesen je možda i najbolji trenutak da se poseti kanjon Vratne iz nekoliko razloga. Jesenje boje lišća daju neverovatan izgled ovim strmim liticama a opet zahvaljujući smanjenoj vegetaciji možete bolje videti kamene svodove. Druga možda bitnija stvar je ta što je već hladnije i postoji manja verovatnoća da ćete tako lako naići na nekog poskoka kojih zaista ima mnogo u kanjonu i tokom toplog perioda godine potrebno je malo više obratiti pažnju jer ipak mi smo ušli nepozvani u njihovo dvorište.

Spuštamo se do reke i već vidimo 2 kamena luka. Prerasti ili kameni lukovi su jedinstvena prirodna blaga i zapravo predstavljaju ostatke masivne pećine koja se tokom vremena urušavala i od koje su preostala ova 3 luka koja imamo u kanjonu. Prerasti nisu tako česta pojava u prirodi a u Srbiji ih imamo 10, od čega se 3 nalaze upravo ovde.

Najlakše za obilazak su upravo Mala i Velika prerast, dok se do treće Suve kapije morate malo pomučiti i preći stazu kroz kanjon ili kroz šumu (na onom račvanju gde sam navela da smo mi skenuli levo). Do Suve kapije trebaće vam jedno 2.5 sata. Mi smo morali ostaviti taj obilazak za neki drugi put jer svetla je bilo sve manje i mrak će pasti za sat vremena.

Mala prerast je prva koju ćete ugledati i ona se nad rečicom uzdiže na visini od 34 metara. Odmah će usledeti novo iznenađenje kada ugledate Veliku prerast koja se nalazi nedaleko od Male. Iako je niža, nadvija se nad rekom na visini od 26 metara, svojom masivnošću i dužinom od 45 metara zaslužuje ime koje nosi, Velika prerast.

Mala prerast udaljena je oko 200 metara od srednjovekovnog manastira, dugačka je 15 metara, širine 30 metara i visine otvora 34 metra. Velika prerast ima dužinu 45 metara, širinu 23, visinu 26 i dubinu svoda 30 metara. Ove dve kapije nazivaju se manastirske i istog su porekla. Treća u nizu, Suva prerast koja ima dužinu od 34 metra, širinu 15 metara i visinu 20 metara, udaljena oko dva kilometra od prve dve, najnepristupačnija je i najmlađa, ali i najlepša i najizazovnija za istraživače. U njenoj blizini otkrivene su tri do sada neistražene pećine, a speleolozi kažu da je prva najduža, oko 400 metara, druga najatraktivnija, sa jezercetom neobične lepote, a treća najveća, sa isprepletenim mnogobrojnim hodnicima i tunelima.

Kako smo počeli da gubimo dnevnu svetlost, put nastavljamo ka Negotinu gde ćemo prenoćiti i odakle sutra nastavljamo ka Lazarevoj pećini i kanjonu.

Lazareva pećina i Lazarev kanjon

Ovih dana čitava Srbija pretrpela je nekoliko dana najstrašnijeg zagađenja vazduha koje nije zaobišlo ni ovaj kraj, pa je sama pomisao da se kanjon vidi bar malo bila zadovoljavajuća. Gusta izmaglica skrivala je kanjon u daljini i nismo mogli ni slutiti šta će nas dočekati.

Stižemo na vreme za novu turu obilaska Lazareve pećine.

Lazareva pećina pripada sklopu čuvenih „Zlotskih pećina“ i nalazi se u istočnoj podgorini Kučaja. Od Zlota je udaljena 3 km, od Brestovačke banje 14 km a od Bora 21 km. Ulaz u pećinu nalazi se na nadmorskoj visini od 291 metar i rezultat je uticaja reke ponornice koja je proticala kroz ovaj speleološki sistem i ovde izbijala na površinu, dok danas u koritu Lazareve reke izbija u vidu jakog kraškog vrela.

Pećina se sаstoji od dvа sistema pećinskih kаnаlа: stаriji suvi – fosilni, i mlаđi rečni – aktivаn. Ukupnа dužinа pećinskih kаnаlа je 9.505 m, dok je zа turističku posetu uređeno 800 m stаze. Tokom obilaska pećine i kružne ture prolazimo kroz monumentalne dvorane – Prestona, Dvorana blokova, Koncertan dvorana, a jedino ne ulazimo u Dvoranu slepih miševa koja je zabranjena za posetioce kako ne bismo uznemiravali koloniju slepih miševa koja može brojati i do 10.000 jedinki. Hodnici i dvorane su bogati pećinskim nakitom, pa tako možemo videti i bigrene kade (znatno manje od onih u Stopića pećini), pećinsku čipku koja prekriva čitav jedan zid, Fontanu želja, čuvenu glavu bizona, carsku ložu, dirigenta, orkestar…

Ono što pećinu čini još zanimljivijom jesu upravo arheološki ostaci pronađeni u njenoj utrobi pa se tako na jednom mestu mogu videti fosilizovane kosti životinja ali i tragovi ljudskog prisustva sa početka bakarnog doba, ranog bronzanog i kasnijeg gvozdenog doba.

Nakon obilaska pećine naravno sledi Lazarev kanjon. Što se tiče obilaska samog kanjona, to je moguće isključivo uz pratnju vodiča kroz organizovane ture. Lazarev kanjon je jedan od najneprohodnijih kanjona u Srbiji sa dužinom od 4.5 km i dubinama od 300 – 500 metara, dok je najuža širina kanjona je 4 m. Odlikuje se vertikalnim krečnjačkim stenama i jedinstven je po raznovrsnosti površinskih i podzemnih oblika kraškog reljefa – kraške doline, vrtače, škrape, kamenice, pećine i jame.

Još jedan od razloga zašto je kretanje kroz kanjon preporučljivo samo uz pratnju vodiča je taj što pored činjenice da je jako nepristupačan, predstavlja i jedno od najvećih staništa poskoka u našoj zemlji.

Ukoliko niste spremni za ovakav vid pešačenja kroz sam kanjon, uvek postoji opcija obilaska 2 vidikovca sa kojih se pruža fantastičan pogled. Staza koja vodi ka vidikovcima kreće odmah pored Lazareve pećine i vodi vas uzbrdo ka račvanju puta od kojeg se na svega par metara nalazi prvi od dva vidikovca, dok se staza na desno nastavlja i vodi vas ka drugom, još neverovatnijem vidikovcu do kojeg će vam biti potrebno oko 2 sata.

Pronašla sam podatak da je flora ovog kraja 1.5 puta raznovrsnija od flora Nacionalnih parkova Kopaonika, Šare i Đerdapa, a čak pet puta raznovrsnija od flore čitave Srbije. Pa kako onda da ne izaziva srtahopoštovanje, skrivajući sva ta čuda daleko od znatiželjih očiju. Zahvaljujući svojoj nepristupačnosti, kanjon je uspeo da sačuva jedan zatvoreni ekosistem u kojem žive endemske vrste koje su preživele poslednje ledeno doba pre 10.000 godina. Reč je o podvrsti Tise, o Krimskom boru, kao i čuvenoj Srpskoj Ramondi (Ramonda Serbica).

Lazarev kanjon je po mnogo čemu poseban a još jedan kuriozitet je to što ovaj kanjon grade ni manje ni više nego 4 reke – Mikulj, Demižlok i Vej, tri reke koje se ovde susreću i formiraju Lazarevu reku. Ovo su reke ponornice čija su korita suva još od davne prošlosti.

Prvi susret sa Lazarevim kanjonom je ispunio očekivanja, a bolje upoznavanje tek sledi…

Kako je izgledao naš put

 

 
 
 
 
 
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

Vodopad Blederija – prerasti Vratne – Lazarev kanjon Music: Same Ol’ Musician: Philip E Morris

Објава коју дели Tijana Drndarski + Belotić (@izgubljenausvemiru) дана

Ukoliko se vas put povede ka istoku naše zemlje, obavezno posetite i ova mesta:

Smederevska tvrđava, Golubačka tvrđava i Srebrno jezero

Lepenski Vir i Kapetan Mišin breg

Resavska pećina, Lisine, Krupajsko vrelo, vrelo Mlave

Uspon na Rtanj