Volim ljude koji nisu za svakoga. Isto tako još više volim mesta koja nisu za svakoga. Divlja, neobuzdana, slobodna… mesta koja nas menjaju, inspirišu, pokreću. Za mene je Tara upravo takvo mesto.
Koliko smo samo puta bili na Tari? Pa nebrojeno J i to će se i nastaviti. Tokom svih ovih poseta, obišli smo većinu vidikovaca na Tari. Neke više puta, do nekih nikako da stignemo, tako da se i ovaj tekst nekako ažurira sam od sebe nakon svakog boravka.
Prema zvaničnim informacijama dostupnim na sajtu NP Tara, za posetioce je uređeno (obezbeđeno) samo 5 vidikovaca: Crnjeskovo, Banjska stena, Bilješka stena, Osluša i Sjenič na Vitmirovacu. Biće i o njima reči ali proširujemo priču o vidikovcima u svakom smislu.
Vidikovac Crnjeskovo
Vidikovac Crnjeskovo udaljen je od centra Kaluđerskih Bara oko 3.5 km i na 900 metara od manastirskih stanova sa crkvom na Barovom brdu. Vidikovac se nalazi na 1.035 metara nadmorske visine i do njega se stiže laganom šetnjom od 10-15 minuta kroz šumu. Staza je dobro obeležena i vrlo lako ćete pronaći vidikovac. Staza će vas provesti kroz šumu a budući da ima uspona, na nekoliko mesta su postavljene drvene klupe za odmor. Stoga ukoliko se plašite da niste u dobroj formi, možete napraviti pauzu tokom šetnje.
Kako se budete približavali, preći ćete preko spleta korenja koje je formiralo prirodne stepenice koje vas vode ka vidikovcu. Pogled koji se pruža sa vidikovca je na klisuru reke Rače i Bajinu Baštu. Prirodni rezervat Klisura Rače obuhvata strme stene koje je usekla dolina istoimene reke.
Sa vidikovca se može videti i stena Krstača na kojoj se nalazi metalni krst a ispod nje se nalaze pećine u kojima su monasi skrivali knjige. Inače manastir Rača je tokom 17. veka bio prepisivački centar u kojem su monasi prepisivali knjige i čuvali srednjevekovnu književnost i bogoslužbene knjige.
Vidikovac Sokolarica
Kada pogledate na mapi, nasuprot vidikovca Crnjeskovo nalazi se vidikovac Sokolarica sa kojeg se takođe pruža neverovatan pogled na kanjon Rače. Mi smo do ovog vidikovca došli putem koji vodi dalje od Kaluđerskih Bara ka Mitrovcu gde vas nakon nekih 10-tak kilometara tabla navodi da krenete neasfaltiranim putem ka mestu Sokoline. Od centra do vidikovca potrebno je preći još jedno 1.5 km. Na ovom mestu se zapravo nalaze 2 vidikovca i oba su uredno obeležena tablama. Nakon prve table za vidikovac na nekih 300 metara niže niz put nalazi se još jedna tabla, ali početak staze nije toliko vidljiv od gusto raspoređenih stabala.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Do vidikovca vas vodi uska staza ne tako dobro označena kao na primer za vidikovac Crnjeskovo pa se morate voditi malo logikom u kom pravcu je potrebno kretati se. Moram priznati da je takva situacija bila u leto kada smo mi ovaj vidikovac posetili i to pre svega zbog gustog rastinja, ali opet lako smo pronašli stazu. Staza nije duga i potrebno vam je možda 10 minuta ili manje da stignete do vidikovca. Naravno ako ubrzate i „pustite korak“ kada se nađete okruženi tako gustom šumom.
Vidikovac je ograđen i sa njega se pruža neverovatan pogled na strme obronke i kanjon Rače koji je inače poznat kao uzgojni rezervat mrkog medveda na Tari. Dok smo se kretali stazom nisam mogla a da ne primetim bodljikavu žicu koja je razvučena između stabala na nekim mestima. Ta bodljikava žica služi za prikupljanje materijala za genetske analize.
Sada one čuvene table o mogućem susretu sa medvedom dobijaju sasvim novo značenje, zar ne? 😀
Šalu na stranu, pogled je neverovatan ali mi se čini da je ovo možda manje posećen vidikovac budući da ovde nismo sreli nikoga. Inače zahvaljujući strmim liticama ovaj vidikovac se često koristi kao trening centar za alpinističko penjanje.
Vidikovac Osluša
U nizu vidikovaca između Kaluđerskih Bara i Mitrovca nalazi se i Osluša, najprostraniji vidikovac Tare. Osluša je vrlo pristupačan i prostran vidikovac koji često služi kao izletište i savršeno mesto za piknik. Ozbiljno shvatite upozorenja i napomene da je ovo jedini vidikovac gde jeste dozvoljeno paljenje vatre. Do ovog vidikovca dolazi se istim putem i udaljen je 8 km od Mitrovca, odnosno oko 16 km od Kaluđerskih Bara i sa njega se pruža pogled na Drinu i Bajinu Baštu.
Vidikovac Banjska stena
Čuveni vidikovac i još čuveniji pogled odolevaju vremenu i dalje su simbol Tare. Ukoliko ste bili na Tari, sasvim sigurno ste posetili i ovaj vidikovac koji je postao nezaobilazna turistička atrakcija. Pogled na jezero Perućac zaista je nezaboravan ali ono što je meni danas najzanimljivije nakon više poseta ovom vidikovcu jeste sam naziv i njegova prošlost.
Da, u imenu čuvenog vidikovca zaista se nalazi reč banja (iz turskog jezika i označava mesto sa toplom vodom) a ime potiče od naziva Banjskog vrela koje izbija u podnožju vidikovca. Banjsko vrelo se koristilo i tokom zime jer je voda uvek bila topla. Danas je ovo vrelo potopljeno i nalazi se ispod površine jezera Perućac.
Lokacija ovog vidikovca je toliko specifična jer se ispod njega pruža Banjsko točilo koje se u 19. veku koristilo za spuštanje stabala sa Tare do Drine gde se nalazilo splavište.
Točilo je udubljenje odnosno žleb koji se pruža do podnožja grebena i niz koji se materijal osipa niz padinu.
Danas je ovo točilo u potpunosti obraslo rastinjem i nije vidljivo na prvi pogled.
Vidikovac Sjenič
Još jedan od dobro poznatih vidikovca jeste Sjenič. Nalazi se na Crnom vrhu na oko 6 km od Predovog krsta sa kojim je povezan makadamskim putem i planinarskom stazom 12b. Ono po čemu je Sjenič poznat jesu drvene konstrukcije i to 12 m visoka drvena osmatračnica koja se nalazi na 1.444 metara nadmorske visine i drveni vidikovac sa kojeg se pruža neverovatan pogled preko sela Rastište i klisuru Dervente, do jezera Perućac. Kao i na Banjskoj steni i ovim putevima se drvena građa spuštala do Drine. U neposrednoj blizini ispod vidikovca su smešteni rezervati „Bilo“ i „Ljuti breg“ koje karakterišu mešovite šume omorike, jele, smrče, crnog bora, bukve, jasike i breze, a malo dalje su rezervati „Crvene Stene“ i „Kremići“.
Do Sjeniča vode dva puta, a mi smo došli onim preko Perućca, kanjonom Dervente jer smo morali videti i taj kraj, do Predovog krsta a potom stazom koja dalje vodi kroz šumu do vidikovca.
Vidikovac Bilješka stena
Kada smo već u tom kraju oko Predovog krsta, naravno mora se spomenuti i vidikovac Bilješka stena. Nalazi se na oko 6 km od Predovog krsta na 1.225 m.n.n. na samoj ivici kanjona odakle se pruža pogled na Perućac, Drinu i Bajinu Baštu. Sam vidikovac pripada planini Zvijezda ili Zvezda (negde je jedan naziv negde drugi) i na samoj granici istoimenog prirodnog rezervata. Ono po čemu je ovaj vidikovac poznat jeste drvena kućica koju ćete najčešće i videti na fotografijama. Do samog vidikovca vodi makadamski put i planinarska staza.
Da bih imala izgovor da se iznova vraćamo (kao da mi je potreban) ostao nam je vidikovac Drlije i vrh Kozji rid, budući da smo ovom prilikom u tom kraju bili pred sam početak zime i da smo bili vremenski ograničeni. Eto nas prvom prilikom na leto ponovo.
Ukoliko već planirate da idete u taj kraj, a niste baš sigurni na zahtevnom terenu, posavetujte se sa nekim vodičem koji vode ture po Tari i ne pokušavajte sami, naročito ne bez adekvatne obuće. Stene su strme, a pogled na Drinu prosto mami i dovoljan je trenutak nepažnje.
U tom slučaju preporuka je da se opredelite za neki vidikovac do kojeg se lakše stiže, pa napredujte polako, obilazeći jedan po jedan. Kada upoznate Taru malo bolje, moći ćete lako da obiđete sve njene čuvene vidikovce.
Sad da preporučim i neke „vidikovce“ koji su lako dostupni ali ništa manje impresivni. Prvi od njih je svakako čuveni i rado fotografisani pogled sa brane Lazići na jezeru Spajići.
Vidikovac na brani Lazići, jezero Spajići
Čitav predeo oko jezera Zaovine je spektakularan, ali može se desiti da vam promakne još jedan savršen pogled i to sa brane Lazići odakle se pruža pogled na Spajića jezero. Ovo je zapravo malo uzvišenje i stena do koje se lako dolazi i “vidikovac” je vidljiv odmah sa puta. Na ovom mestu se nalazi i proširenje za parking tako da ovu lokaciju ne možete promašiti. Kod parkinga se nalazi ograda sa kapijom, ali sam vidikovac nije ograđen tako da obratite pažnju tokom obilaska.
A kada smo već kod pogleda na Zaovine, da ne zaboravimo i na onaj za koji se kaže da je najlepši – Zmajevac. Ukoliko želite da doživite taj pogled, moraćete malo da otputujete sa sasvim drugi kraj.
Zmajevac – pogled na Zaovine
Videli ste taj poged na Zaovine stotinu puta ali da biste do njega došli, potrebno je da odete čak do Mokre gore. Ne radi se o nekom posebnom vidikovcu, već o poljani sa ove 2 drvene napuštene kolibe i pogledom koji oduševljava. Ipak, moram vam reći da će vas usput pogled često mamiti da zastanete! Do Zmajevca se može i makadamskim putem od Zaovina – biće vam potreban terenac – ili asfaltnim pa makadamskim putem preko Mokre gore.
A kada se vratite na Taru i do Zaovina, onda možete posetiti i vrh Janjač, na samoj granici Srbije – BiH.
Janjač
Janjač je vrh na 1.500 m.n.v. u blizini sela Karaklije. Nalazi se na samoj granici i do njega vodi staza koja će vas provesti kroz neverovatan krajolik. Sa samog vrha se pruža pogled na Zaovine s jedne strane i Višegrad s druge.
O svim ovim stazama i vidikovcima mogla bih naširoko pisati, pa možda nekom drugom prilikom sklopim i tekst posevno o ovim vidikovcima, a za sad toliko.
Kao dodatan vidikovac koji možete posetiti a koji se zapravo nalazi na obroncima Povlena pored kojeg ćete sasvim sigurno proći na putu do Tare jeste Kapija Podrinja. Drvena konstrukcija sa koje se pruža neverovatan pogled na obronke Povlena, drinsku dolinu i planinske predele Bajine Bašte. Vidikovac se nalazi na 925 m.n.v. i predstavlja pravi uvod u istraživanje Tare.
Ukoliko se vas put povede ka zapadu naše zemlje, obavezno posetite i ova mesta: