Šveđani imaju Allemansrätt (allemannsretten – gl), pravo (svih) da se slobodno kreću i uživaju u prirodi. Fenomen karakterističan za sve severne zemlje. Opšte poznato kao “sloboda lutanja”, koncept koji ne prestaje da me fascinira. Priroda je nešto što se deli. Allemansrätten, ili pravo javnog pristupa, može se opisati kao jedna od jedinstvenih radosti života za sve ljubitelje prirode. Pravilo je jednostavno, imate apsolutnu slobodu da šetate, da plivate u rekama i jezerima, da pecate, da berete gljive i bobičasto voće u šumama, sve što treba da poštujete jeste sama priroda. Ova sloboda, ipak, zahteva i odgovornost. Prirodu morate poštovati i nikako je uništavati.
Šta me je navelo da uopšte spomenem ovaj koncept? Komšije na Tari su nam upravo bili Šveđani i njihov pristup celom tom doživljaju planine. S druge strane, prisećam se problema s kojim smo se susreli zimus u pokušaju da dođemo do jezera na Fruškoj gori, javnog prostora na kome je odjednom osvanuo natpis “privatni posed”. Čini se da naša priroda više ne pripada nama.
Zato se nadam da će Tara ostati divlja i da neće poželeti da je osvoje, da će prema takvima biti i ostati nepristupačna i nenaklonjena, jer ta priroda je stvorena za lutanje.
Tara je planina kojoj se iznova vraćamo, jednostavno ne izlazi nam iz glave. Tokom godina obišli smo razna mesta na Tari ali uvek pronađemo neki novi kutak. 80% Nacionalnog parka Tara nalazi se pod šumom, a dužina planinarskih staza broji 290 kilometara.
Tara spada u srednje visoke planine, čija je prosečna nadmorska visina 1.000 – 1.200 metara. Najviši vrh Nacionalnog parka je Kozji rid – 1.591 metar, a najviši vrh planine Tare je Zborište 1.544 metra.
Najpoznatija činjenica o Tari je verovatno ona da je to stanište mrkog medveda i da se na ovoj planini nalazi upravo najveća populacija mrkog medveda u Srbiji. Nemoguće je ne primetiti table koje se nalaze na svakom koraku, pa često ljudi misle da će naići na medveda čim kroče na stazu. Susreti sa medvedom su mogući, naravno, ali opet jako retki. Ukoliko lutate Tarom van markiranih staza, postoji veća opasnost od vukova i divljih svinja kojih ima na Tari. Ljudi često ne shvataju da divlje svinje, a naročito veprovi mogu biti vrlo opasni.
Ukoliko idete na Taru da planinarite i šetate, samo se držite obeleženih staza i neće biti nikakvih problema. Staze su dobro obeležene, markacija na drveću ima, putokazi su jasni, ali naravno kao i za svaku planinu potrebno je uraditi domaći i pripremiti se unapred. Nama se nije dogodilo da smo zalutali ili da nismo mogli da pronađemo neki vidikovac, kojih na Tari ima zaista mnogo a detaljna uputstva kako doći do kojeg možete pročitati OVDE.
Ukoliko odlučite da provedete neko vreme na Tari, verovatno ćete smeštaj potražiti u Mitrovcu na Tari ili u Kaluđerskim barama. Sve više ljudi boravi i u mestu Račanska Šljivovica koja se nalazi baš na pola puta između Kaluđerskih bara i Mitrovca.
Mitrovac na Tari
Mitrovac je jedna od najvećih visoravni Tare i nalazi se na oko 1.080 m nadmorske visine. Vreme je ovde nepredvidivo i to će vam svi reći za Taru. Leta su prijatna bez vrućina ali u svakom trenutku vas može iznenaditi kiša. I to ona monsunska kakva je nas uhvatila sredinom jula na sred staze ka Banjskoj steni.
U Mitrovcu se nalazi i čuveno veliko Dečije odmaralište i ukoliko idete sa klincima možete ih povesti u obilazak Sovine šumske učionice. Kratka staza koja je namenjena klincima, sa edukativnim tablama koje opisuju biljne i životinjske vrste koje žive na Tari.
Ovde se nalazi i Prirodni rezervat Crveni potok i naravno čuvena Tepih livada u okviru rezervata. Rezervat je ime dobio po potoku koji kroz njega protiče i koji se u gornjem toku razliva preko zemljišta od crvene ilovače (što možete videti i na samoj stazi) tako da nakon kiše potok dobija crvenu boju. U rezervatu je očuvana šuma prašumskog tipa a ovde je pronađen i fosilizovan polen koji otkriva značajne podatke o istoriji ovog prostora.
Kroz rezervat vodi staza sve do čuvene Tepih livade. Ova livada ime je dobila zahvaljujući mekoći površinskog sloja zemlje obraslog mahovinom koja se ugiba pod nogama usled ugibanja tresetnih slojeva. Tresetište je nastalo zbog zadržavanja površinske vode Crvenog potoka na nepropusnoj geološkoj podlozi. Nedostatak kiseonika, višak vode, kisela sredina i niske temperature onemogućile su raspadanje i dovele do taloženja neraspadnutih biljnih ostataka. Na ovom mestu raste takozvana bela mahovina kojoj odgovara ovakva klima i ona odumiranjem formira naslage treseta. Tresetište je počelo da se akumulira u postglacijalnom periodu, završetkom Ledenog doba, što znači da je staro više hiljada godina i dalje raste oko 1mm godišnje.
Zbog velike posećenosti, negde u julu 2019. kada smo mi bili poslednji put, više nije bilo moguće stati na Tepih livadu već je samo posmatrati sa drvene konstrukcije koja je tih dana postavljena. Dan ranije smo sreli osoblje iz NP Tara koji su nam rakli da će konstrukcija biti postavljena taj dan i da sada nije moguće više izaći na Tepih livadu kako bi se tresetište očuvalo.
Nakon obilaska samog Mitrovca, možete nastaviti putem ka Banjskoj steni i uživati u pogledu na Drinu ili krenuti ka Zaovinama i istoimenom jezeru.
O Banjskoj steni kao i ostalim vidikovcima na Tari možete pročitati OVDE.
Zaovine
Zaovine su čuvene kao mesto na kojem je otkriven živi fosil biljnog sveta, Pančićeva omorika. U zaseoku Đurići čuveni botaničar Josif Pančić 1875. godine otkriva novu endemoreliktnu vrstu četinara kojoj daje naziv Pančićeva omorika (Picea omorika). Zaovine su jedino stanište Pančićeve omorike na serpentinitu, a na lokalitetu Kik – Sklopovi nalazi se njeno klasično nalazište.
Zaovine obuhvataju istoimeno naselje sa 28 zaseoka, jezero Zaovine i kanjon Belog Rzava. Nalazi se u južnom delu planine Tare na prostoru poznatom kao „Ravna Tara“.
Zaovinsko jezero je veštačko jezero nastalo izgradnjom brane Lazići, na reci Beli rzav. Jezero je danas bogato ribom i služi kao uzgajalište pastrmke. Leti je jezero omiljeno mesto za kupanje na improvizovanoj plaži. O jezeru se najviše pričalo kada je drastično spušten nivo vode, što zbog klizišta koja su nastala i nanela štetu, što zbog prizora na koji niko nije navikao. O ostalom da ne pričamo jer to je posebna diskusija.
Mi smo jezero obišli sa nekoliko strana i neverovatan je prizor spustiti se baš do plaže.
Sa brane pogled se pruža dalje na jezero Spajići, takođe na Belom Rzavu.
Zaštita ovog prostora je od neverovatnog značaja budući da se na Zaovinama nalazi 50% flore cele planine Tare, odnosno oko 15% flore Srbije. Na ovom području do sada je utvrđeno prisustvo oko 600 biljnih vrsta.
Budući da smo se dosta kretali po Tari i to redovno na potezu Mitrovac – Kaluđerske bare, prošli smo više puta i kroz spomenutu Račansku Šljivovicu. Naselje je manje razvijeno ali predeo je za takvo uživanje. Mi smo ovde zastali par puta jer pogled je ovakav.
Kaluđerske bare su naselje veće od Mitrovca i u tom smislu turistički razvijenije. Ovde se nalaze čuveni hoteli i trim staza za trening. Ukoliko ćete ovde boraviti, u najbližoj okolini nalaze se vidikovci Uroševa stena i Crnjeskovo.
Naravno ne bi bilo smisla boraviti na Tari a da se ne spustimo i do Drine. U samom podnožju Tare nalazi se Perućac sa čuvenom rekom Vrelo. Ova rečica poznata je i po imenu reka Godina jer je duga svega 365 metara. Izvire iz moćne Tare i uliva se u Drinu obrušavajući se sa litice na njenoj desnoj obali praveći neverovatan vodopad.
Odatle nastavljamo ka brani i Hidro-elektrani odakle kreće pogled na jezero Perućac. U julu već je bilo puno kupača na jezeru a mi smo svratili samo na kafu na jedan splav ne bismo li upili što više te atmosfere. Paklena vrućina nas je oterala nazad na Taru jer nismo bili pripremljeni za kupanje a ostali su nam stajali na muku hladeći se u jezeru.
Naravno ne može se zaobići ni Kućica na Drini u Bajinoj Bašti. Nastanak kućice vezuje se za leto 1968. godine kada je grupa dečaka napravila malu kućicu za odmor na steni. Drina je prvu kućicu odnela ali tada je rođena ideja o jednom od najprepoznatljivijih simbola Srbije. Drina je više puta plavila i odnosila kućicu ali je ona iznova podizana.
Ukoliko se vas put povede ka zapadu naše zemlje, obavezno posetite i ova mesta: