Istražujući Srbiju sve nekako stremimo ka ovim udaljenijim krajevima dok nam ovi bliži izmiču pod izgovorom „tu su, blizu su, lako ćemo“. I tako Šumadiju svako malo preskočimo ili samo je se dotaknemo na putu do neke dalje lokacije. Valjalo bi i tu nepravdu ispraviti. Laganim koracima ka tom cilju, evo i jednog vikend izleta do Bukulje i pećine Risovača.
Ovog puta u planu nam nije bio Aranđelovac iz jednostavnog razloga što smo na ovaj put krenuli tokom januara, pa nam vreme nije dozvolilo da se duže zadržimo u ovom kraju. Cilj nam je šetnja po Bukulji, poseta vidikovca, obilazak Garaškog jezera i naravno pećine Risovača.
Iako je taj dan bio nesvakidašnje suv i topao za jedan januar, po prirodi će se jasno videti da nije u svom punom sjaju. Ali kako je sad jesen koja je idealna za obilaske, ne gubite ni dana već krenite put Bukulje koja se nalazi na samo 80 km od Beograda. Kao što bi toliko puta izrečena fraza rekla, „u samom srcu Šumadije“ 🙂 nalazi se Bukulja koja se sa svojih 696 m.n.v. izdiže nad Aranđelovcem i koja nudi brojne staze zdravlja kojima se možete uputiti u obilazak ove planine. Od samog grada i čuvenog parka vodi staza do vrha Bukulje na kojem se nalazi vidikovac – osmatračnica visine 19 m odakle puca pogled na obližnji grad, planinu Venčac i okolinu. Do najviše kote Bukulje se ne može budući da se tamo nalazi vojni objekat, ali vidikovac će u potpunosti odgovarati kao cilj vaše šetnje.
Pešačka staza je laka i vodi kroz gustu listopadnu šumu, uspon nije težak tako da je ova tura pristupačna i za one sa manjom kondicijom sa ciljem da je unaprede, kao i za roditelje sa malom decom.
Ko je spreman za malo dužu i zahtevniju šetnju, postoji i staza koja vodi do Garaškog jezera koje se nalazi u podnožju planine. Staza je kružna u drugom delu trase, odnosno nakon jezera očekuje vas strmiji uspon nazad do vrha Bukunje. Staza je dužine od skoro 20km, i idealna je ako imate na raspolaganju ceo dan da možete da uživate u prirodi.
Garaško jezero je veštačko jezero nastalo 1976. godine pregrađivanjem reke Bukulje i nekoliko njenih pritoka, za potrebe vodosnabdevanja Aranđelovca i okoline. Budući da se jezero aktivno koristi za vodosnabdevanje, njegova površina često varira, pa se tako nemojte preterano iznenaditi ako vas ne dočeka prizor koji ste možda viđali na fotografijama na Instagramu ili na internetu generalno. U trenutku naše posete, nivo vode je bio zaista nizak, tako da je gacanje po mulju delimično bilo uspešno. Dok je s jedne strane obala prilično strma i obrasla šumom što je čini teško pristupačnom, s druge je prilično prohodna i možete jezeru prići vrlo blizu. Kako je jezero bogato ribom, u svakom trenutku ćete zateći pecaroše uz obalu.
Nakon obilaska jezera vraćamo se u grad i idemo u posetu pećini Risovača. Moram biti iskrena to nam je i vrhunac ovog izleta.
Pećina je dobila ime po istoimenom brdu nakon što je sasvim slučajno otkrivena iskopavanjem kada je slučajno srušen ulazni deo u pećinu u dužini od oko 20 metara. Pećina je duga 135 metara, a sa bočnim kanalima ima gotovo 190 metara. Risovača važi za najbolje istraženu pećinu u Srbiji, a smatra se i da je jedna od svega pet pećina na Balkanu u kojoj su živeli neandertalci. U pećini su pronađeni fosilni ostaci životinja koje živele u stepskom području koje je zauzimalo ovaj prostor za vreme poslednjeg ledenog doba. Među pronađenim ostacima ističu se ostaci pećinskog medveda, pećinskog lava i hijene, divljeg konja, divljeg govečeta, džinovskog jelena, runastog nosoroga, mamuta, bizona. Takođe otkriveni su i tragovi materijalne kulture neandertalskih lovaca, u vidu kamenih i koštanih alatki, koje potvrđuju da je pećina bila naseljena tokom paleolita. Starost fosila je procenjena na oko 36.000 godina, što potvrđuje da je ovo bilo među poslednjima staništima neandertalca na ovim prostorima.
U glavnom hodniku pećine mogu se videti i rekonstrukcije životinja čiji su ostaci pronađeni tokom istraživanja, dok je u takozvanoj Dvorani risovačkog čoveka izložena rekonstrukcija porodice praistorijskih lovaca neandertalaca u prirodnoj veličini.
Svi pronađeni ostaci izloženi su u muzeju koji nažalost nismo stigli da posetimo, ali sigurno ćemo nekom sledećom prilikom, budući da tako bogatu zbirku niko ne sme da propusti.