Pobegli bismo malo iz Beograda na dan ili dva, da šetamo prirodom i očistimo pluća na svežem planinskom vazduhu. Kad nam se ne putuje daleko, odluka često padne na Povlen ili Maljen. Pripadaju vencu Valjevskih planina i možda su Beogradu najbliže planine sa primetnom nadmorskom visinom.

Maljen je prva u nizu Valjevskih planina i pruža se pravcem istok-zapad u dužini od oko 25 kilometara. Kao i susedni Povlen, ova planina je savršena za planinare početnike, sve one koji bi da rade na kondiciji ali i sve željne pešačenja u prirodi.

Do kraja 18. veka Povlen, Maljen i Suvobor su nosili zajednički naziv Karadag (tur.) ili Crna Gora. Da bi u 19. veku Maljen dobio svoje ime koje se vezuje za glagol “pomaljati se”. Ovo je šumovita planina pa ipak bogata proplancima, livadama i vidikovacima. Najviši vrhovi su Kraljev sto (1.104 mnv), Crni vrh (1.098 mnvm), Stražara (1.061 mnv), Golubac (1.056 mnv), Paljba (1.051 mnv), Velika pleća (1.037 mnv), Veliko brdo (1.036 mnv), Vlasovi (1.033 mnv) i Zabalac (1.011 m/nv).

Boravak na Maljenu je utoliko lakši budući da se ovde nalaze čuvene Divčibare.

Divčibare su planinsko polje na nadmorskoj visini od 980 m koje se pruža od Crnog vrha, Paljbe i Golubca do Kraljevog stola i Velikog brda. Sa svih strana su okružene vrhovima koji ih štite od vetrova, a istovremeno predstavljaju mesto sa kojeg se pruža neverovatan pogled na okolinu. Vrhom Stražara Divčibare su podeljenena dva dela: Divčibare u užem smislu i Pitomine. Ovaj vrh je dobio ime u doba austrijske administracije u severnoj Srbiji od 1718. do 1739. godine. Na ovom mestu se nalazila granica između Austrije i Turske, sa austrijskom graničnom stražom.

Nastanak imena Divčibare vezan je za rečicu Crna Kamenica. Po narodnim pričama, planinsko polje dobilo je ime prema staroslovenskom nazivu koji znači „devojačke bare“ a takav naziv duguje priči o jednoj letnjoj oluji i nabujalim vodama Crne Kamenice u kojima se udavila jedna mlada čobanica.  

Danas nas Divčibare mame laganim stazama, obilaskom 8 planinskih vrhova i žuborom te iste Crne Kamenice. A tokom zime, Divčibare se pretvaraju u ozbiljan skijaški centar.

Posetila sam ih u više navrata i radilo se o vikend varijantama tokom jeseni i zime. Još uvek nismo obišli sve vrhove ali smo na dobrom putu. Planinarske staze su dobro označene i do 8 vrhova koji okružuju same Divčibare može se doći iz samog centra naselja.

Najpopularniji i zasigurno najposećeniji vrh na Divčibarama je Crni vrh na 1.098 mnv sa desne obale Crne Kamenice koji se uzdiže nad samim naseljem pa se u predvečerje crni po čemu je i dobio ime. Uspon do vrha nije naporan i vodi kroz šumu, staza je dobro obeležena i prohodna. Mi smo stazu prošli u više navrata, po suvom, po jakoj kiši i po dubokom snegu stoga iz iskustva kažem da vam neće predstavljati veliki izazov.

Nakon uspona očekuje vas fantastičan pogled. Kada je vedro u daljini možete videti obrise Suvobora, Kablara, Ovčara, Zajčice i Subjela. Na krajnjem zapadu vide se ostale valjevske planine: Povlen, Magleš, Jablanik i Medvednik.

Ukoliko sa Crnog vrha krenete ka ski stazi, očekuje vas čuvena „ljuljaška“, drvena konstrukcija sa koje se pruža neverovatan panoramski pogled. U blizini se nalazi i spomenuta ski staza. Ceo ovaj predeo savršen je za lutanje i istraživanje naročito tokom toplijeg perioda godine.

 

 
 
 
 
 
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

Konačno malo svežeg vazduha #divcibare #crnivrh #planinesrbije #srbijauslikama #slikesrbije #ig_serbia #meettheserbs #seeserbia #vidisrbiju #discoverserbia #travelserbia #viewpoint #mountain #vidikovac

Објава коју дели Tijana Drndarski + Belotić (@izgubljenausvemiru) дана

Ukoliko, pak, nastavite stazom kroz šumu ka vrhu Velika pleća, uživaćete u laganom hikingu kroz šumu i preko čistine na kojoj se nalazi još jedan drveni vidikovac. Za šetnju od Crnog vrha do Velikih pleća neće vam biti potrebno puno vremena, i šetnja nije uopšte zahtevna.

Pogled sa ovog vrha nije ništa manje impresivan od onog sa Crnog vrha i imate utisak kao da biste mogli da lutate tim prostranstvom po čitav dan. Ispod vrha, levo se nalazi šumoviti kanjon Crne Kamenice dok se pravo, na jug, pružaju široke livade visoravni Tometino polje, preko koje vodi put za Požegu.

Dalje staza vodi ka Kraljevom stolu, najvišem vrhu Maljena. Veruje se da je ime dobio po caru Dušanu a priča nas vraća u vreme kada je Dušan, još pre nego što će postati car, vodio na ovim prostorima bitku protiv Mađara. Po povratku iz Prizrena, baš na ovom mestu dve vojske su se susrele a prema pričama car Dušan je sa ovog vrha posmatrao napredak bitke. Narod da bi sačuvao priču o ovom događaju, vrhu je dao ime Kraljev sto.

Nažalost do Kraljevog stola tom prilikom nismo stigli jer nas je omeo pogled na kanjon Crne Kamenice gde smo se prilično zadržali pa nije bilo vremena da produžimo do narednog vrha.

Jedan od najpristupačnijih vidikovaca je Paljba 1.051 mnv, budući da se nalazi putu koji vodi dalje ka Valjevu. Može se ići stazom kroz šumu, što u našem slučaju nije bilo u potpunosti moguće zbog dubokog snega, ili jednostavno ići asfaltiranim putem. Zbog lakoće prilaza na ovom vrhu uvek možete očekivati gužvu. Pogled sa vrha se pruža na sela Skakavci i Rosići, Ražana i Kosjerić, koja su duboko u dolini. A pogled je spektakularan predveče kada sunce zalazi za Medvednik i Povlen.

U blizini našeg smeštaja nalaze se i Ljuti Krš i Stražara. Staza vodi kroz šumu i preko potoka do putokaza koji usmerava ka ovim vrhovima – Stražara (desno) i Ljuti Krš (levo). Putem levo prema Ljutom kršu ulazi se u strogi prirodni rezervat Crna reka (rezervat druge kategorije). Staza vodi duž kamenitog grebena do vrha odakle se može videti kanjon Crne reke i planine Jablanik, Medvednik i Magleš.

Sve ove staze prilično su lake i savršena su destinacija za duge šetnje u prirodi. idealno vreme bi bilo tokom kasnog proleća kada priroda ozeleni.  

Staze su okarakterisane kao srednje teške staze. Ovo su minutaže koliko vam je okvirno potrebno vremena do svakog vrha.

Ljuti krš – 30 min
Golubac – 30 min
Vidikovac Paljba – 30 min
Crni vrh – 30 min
Velika pleća – 40 min
Kraljev sto – 35 min
Pitomine – 10 min
Stražara – 10 min

Savršenu mapu staza možete pronaći na sajtu www.divcibare.rs ili klikom OVDE

 

Ukoliko se vas put povede ka zapadu naše zemlje, obavezno posetite i ova mesta:

Povlen – kružna tura Veliki, Srednji i Mali Povlen

Tara

Vidikovci Tare i Kapija Podrinja

Stopića pećina, Potpećka pećina i Gostiljski vodopad

Zlatibor