Pobegli bismo malo iz Beograda na dan ili dva, da šetamo prirodom i očistimo pluća na svežem planinskom vazduhu. Kad nam se ne putuje daleko, odluka često padne na Povlen ili Maljen. Pripadaju vencu Valjevskih planina i možda su Beogradu najbliže planine sa primetnom nadmorskom visinom.
Maljen je prva u nizu Valjevskih planina i pruža se pravcem istok-zapad u dužini od oko 25 kilometara. Kao i susedni Povlen, ova planina je savršena za sve one koji bi da rade na kondiciji, ali i sve željne pešačenja u prirodi.
Do kraja 18. veka Povlen, Maljen i Suvobor su nosili zajednički naziv Karadag (tur.) ili Crna Gora. Da bi u 19. veku Maljen dobio svoje ime koje se vezuje za glagol “pomaljati se”. Ovo je šumovita planina pa ipak bogata proplancima, livadama i vidikovacima. Najviši vrhovi su Kraljev sto (1.104 mnv), Crni vrh (1.098 mnvm), Stražara (1.061 mnv), Golubac (1.056 mnv), Paljba (1.051 mnv), Velika pleća (1.037 mnv), Veliko brdo (1.036 mnv), Vlasovi (1.033 mnv) i Zabalac (1.011 m/nv).
Boravak na Maljenu je utoliko lakši budući da se ovde nalaze Divčibare.
Divčibare su planinsko polje i istoimeno naselje na nadmorskoj visini od 980 m koje se pruža od Crnog vrha, Paljbe i Golubca do Kraljevog stola i Velikog brda. Sa svih strana su okružene vrhovima koji ih štite od vetrova, a istovremeno predstavljaju mesto sa kojeg se pruža neverovatan pogled na okolinu. Vrhom Stražara Divčibare su podeljenena dva dela: Divčibare u užem smislu i Pitomine. Ovaj vrh je dobio ime u doba austrijske administracije u severnoj Srbiji od 1718. do 1739. godine. Na ovom mestu se nalazila granica između Austrije i Turske, sa austrijskom graničnom stražom.
Nastanak imena Divčibare vezan je za rečicu Crna Kamenica. Po narodnim pričama, planinsko polje dobilo je ime prema staroslovenskom nazivu koji znači „devojačke bare“ a takav naziv duguje priči o jednoj letnjoj oluji i nabujalim vodama Crne Kamenice u kojima se udavila jedna mlada čobanica.
Danas nas Divčibare mame laganim stazama, obilaskom 8 planinskih vrhova i žuborom te iste Crne Kamenice. A tokom zime, Divčibare se pretvaraju u ozbiljan skijaški centar.
Posetili smo Divčibare u više navrata, i zahvaljujući blizini, odemo tamo na jednodnevni izlet ili ceo vikend kad god želimo na brzinu da pobegnemo iz grada. Planinarske staze su dobro označene i do 8 vrhova koji okružuju same Divčibare može se doći iz samog centra naselja.
Vrhovi i staze
Najpopularniji i zasigurno najposećeniji je Crni vrh na 1.098 mnv sa desne obale Crne Kamenice koji se uzdiže nad samim naseljem pa se u predvečerje crni po čemu je i dobio ime. Uspon do vrha nije naporan i vodi kroz šumu, staza je dobro obeležena i prohodna. Mi smo stazu prošli u bezbroj navrata, po suvom, po jakoj kiši i po dubokom snegu, stoga iz iskustva kažem da vam neće predstavljati veliki izazov.
Nakon uspona očekuje vas fantastičan pogled. Kada je vedro u daljini možete videti obrise Suvobora, Kablara, Ovčara, Zajčice i Subjela. Na krajnjem zapadu vide se ostale valjevske planine: Povlen, Magleš, Jablanik i Medvednik.
Ukoliko sa Crnog vrha krenete ka ski stazi, očekuje vas čuvena „ljuljaška“, drvena konstrukcija sa koje se pruža neverovatan panoramski pogled. U blizini se nalazi i spomenuta ski staza. Ceo ovaj predeo savršen je za lutanje i istraživanje naročito tokom toplijeg perioda godine.
Ukoliko, pak, nastavite stazom kroz šumu ka vrhu Velika pleća, uživaćete u laganoj šetnji kroz šumu i preko čistine na kojoj se nalazi još jedan drveni vidikovac. Za šetnju od Crnog vrha do Velikih pleća neće vam biti potrebno puno vremena, i šetnja nije uopšte zahtevna.
Pogled sa ovog vrha nije ništa manje impresivan od onog sa Crnog vrha i imate utisak kao da biste mogli da lutate tim prostranstvom po čitav dan. Ispod vrha, levo se nalazi šumoviti kanjon Crne Kamenice dok se pravo, na jug, pružaju široke livade visoravni Tometino polje, preko koje vodi put za Požegu.
Dalje staza vodi ka Kraljevom stolu, najvišem vrhu Maljena. Veruje se da je ime dobio po caru Dušanu a priča nas vraća u vreme kada je Dušan, još pre nego što će postati car, vodio na ovim prostorima bitku protiv Mađara. Po povratku iz Prizrena, baš na ovom mestu dve vojske su se susrele a prema pričama car Dušan je sa ovog vrha posmatrao napredak bitke. Narod da bi sačuvao priču o ovom događaju, vrhu je dao ime Kraljev sto.
Jedan od najpristupačnijih vidikovaca je Paljba 1.051 mnv, budući da se nalazi putu koji vodi dalje ka Valjevu. Može se ići stazom kroz šumu, što u našem slučaju nije bilo u potpunosti moguće zbog dubokog snega, ili jednostavno ići asfaltiranim putem. Zbog lakoće prilaza na ovom vrhu uvek možete očekivati gužvu. Pogled sa vrha se pruža na sela Skakavci i Rosići, Ražana i Kosjerić, koja su duboko u dolini. A pogled je spektakularan predveče kada sunce zalazi za Medvednik i Povlen.
S druge strane tu su Golubac, Stražara i Ljuti krš. Takođe pristupačni i ništa manje impresivni.
Ljuti krš se često navodi kao najlepši, i moram se složiti. Do vidikovca vodi staza kroz četinarsku šumu prošaranu brezama, koja se samo u poslednjih 100-150m sužava i vodi samim grebenom. Sam vidikovac se nalazi na 962 metra nadmorske visine. Pogled je impresivan: na levo, preko duboke doline prema Golubcu i na desno na Bačevački vis, Čubricu i Pejar. A pravo puca pogled niz kanjon Crne reke. Do reke se može spustiti grebenom sa vidikovca, ali spust zahteva malo više pažnje i ne preporučuje se ukoliko nemate iskustva kretanja po takvom terenu. Ovo je strogi prirodni rezervat Crna reka – rezervat druge kategorije.
Sve ove staze prilično su lake i savršena su destinacija za duge šetnje u prirodi. Staze su okarakterisane kao srednje teške staze, dobro su obeležene i na svakoj tabli je označeno koliko vam je okvirno potrebno vremena do sledećeg vrha.
Ljuti krš – 30 min
Golubac – 30 min
Vidikovac Paljba – 30 min
Crni vrh – 30 min
Velika pleća – 40 min
Kraljev sto – 35 min
Pitomine – 10 min
Stražara – 10 min
A kada izgustirate sve ove vrhove, vreme je da otkrijete još neka neverovatna prirodna čuda ovog kraja. Ako je nečim ovaj kraj bogat to su vode. A o tome u nastavku priče o ovom kraju – Vodopadi Skakalo i Skakavac i Ribnička pećina.
Ukoliko se vas put povede ka zapadu naše zemlje, obavezno posetite i ova mesta:
Povlen – kružna tura Veliki, Srednji i Mali Povlen
Vidikovci Tare i Kapija Podrinja
Stopića pećina, Potpećka pećina i Gostiljski vodopad