Rtanj je planina koja se nalazi u istočnoj Srbiji i predstavlja pravi prirodni fenomen. To je krečnjački masiv Karpatsko-balkanskog planinskog sistema koji se nalazi između Paraćina i Zaječara a na istoku je ograničen Crnim Timokom i linijom Boljevac-Rujište.
Ova planina se naglo izdiže iz ravnice i završava skoro potpuno pravilnom trostranom krečnjačkom piramidom što je i čini jedinstvenom prirodnom tvorevinom. Najviša tačka Rtnja je vrh visine 1.561 mnv koji simbolično nosi naziv Šiljak.
U podnožju planine nalazi se istoimeno naselje koje je udaljeno od Beograda oko 200 km i do njega se najbrže stiže autoputem Beograd-Niš, a zatim kod Paraćina se isključuje ka Boljevcu i Zaječaru. Malo pre Boljevca nalazi se skretanje za naselje Rtanj.
Ova planinska piramida oduvek je bila predmet posebnog poštovanja među onima koji su živeli u njenoj senci, pre svega zbog svog neobičnog oblika, a danas je raj za ljubitelje prirode i planinarenja.
Do vrha vodi nekoliko staza sa prosečnom visinskom razlikom od oko 1.000 m a ovog puta našu grupu vodič je poveo preko takozvane južne strane i lakše staze koja vodi upravo iz naselja.
Uspon južnom stranom vodi nas prvu trećinu puta kroz gustu listopadnu šumu sve do „platoa“ sa niskim žbunastim rastinjem odakle se pruža jasan pogled na sam vrh i uspon koji je pred nama.
Posmatrajući strme ivice planine naziru se tek poneki žbun i stene i na stazi nema nikakvih izvora vode što će vas i vodič upozoriti da „planina mori sve žeđu“. To je zato što se na vrhu nalaze krečnjačke stene pa se sva voda sliva u podnožje i izbija u vidu jakih vrela.
Iako je Rtanj u podnožju širok, pri vrhu se sužava i čini uzani greben koji se na istočnom kraju završava glavnim vrhom – Šiljak. Posmatrano iz podnožja, vrh čini skoro idealnu trostranu piramidu.
Na vrhu se nalaze ostaci kapele u koju je podigla Greta Minh, u čast svoga muža Juliusa Minha (negde će se pronaći informacija da je ona majka Juliusa Minha tako da se mogu čuti 2 verzije priče), nekadašnjeg vlasnika rudnika “Rtanj“. Kapela je minirana tridesetih godina prošlog veka tokom jedne od potraga za zlatom za koje se verovalo da je ovde skriveno, pa se danas tu nalaze samo ostaci.
Ova porodica je blisko povezana sa planinom jer je naselje u podnožju osnovao Samuilo Minh, vlasnik fabrike tekstila u Paraćinu 1902. godine, kada je ovde otvorio rudnik uglja. Porodični posao nasledio je njegov sin, Julius koji je kasnije izvršio samoubistvo. Tu se 2 priče razilaze po tome ko je tačno bila Greta Minh i da li je podigla kapelu u čast svog muža ili sina. Ova porodica je učinila mnogo za samo naselje kako bi rudari i njihove porodice koji su ovde živeli imali sve što im je bilo potrebno za svakodnevni život.
Pogled sa Šiljka je neverovatan. Na jednoj strani kao na dlanu stoje Malinik, Lazarev kanjon, Borski sto, Deli Jovan, Majdanpek i Bor. Na drugoj strani su Suva i Stara planina, Ozren i Sokobanja.
Nakon uživanja u pogledu na vrhu gde smo se ponovo napunili energijom, spust je bio neverovatno brz pa smo se bez zadržavanja i bez pauze za tren oka našli u dvorištu domaćina imanja pod samom planinom gde nas je dočekao domaći sok od borovnice.
Osim soka možete probati i rtanjski čaj koji je i jedan od simbola planine. Radi se o endemskoj vrsti – Saturea montana koja dokazano ima neverovatna lekovita svojstva.
Rtanj napuštamo uz zalazak sunca i već smo se nameračile na noćni uspon.
Dnevni uspon na Rtanj, način realizacije:
- Uspon južnom stranom Rtnja
- Dužina oko 15 km
- Najviša tačka 1.561 m
- Visinska razlika +956 m, -956 m
- Tehnička težina 4/10
- Samostalno ili sa vodičem
“Nijedna planina i nijedan planinski vrh u Srbiji ne čine toliko dubok utisak na promatrača kao Rtanj sa Šiljkom. U njemu su združeni mirnoća, veličina i simetrija. Njegov glavni masivan greben od 5,6 km dužine mirno se diže sa široke podloge, gorostasan i završava sa skoro pravilnom kupolom Šiljka… Ima u njemu individualnog i imponujućeg, kao u velikim ličnostima.“ – Jovan Cvijić
Ukoliko se vas put povede ka istoku naše zemlje, obavezno posetite i ova mesta: