Sličan se sličnom raduje, pa tako smo se i mi svi našli i podelili strast prema avanturi, planinarenju i istraživanju ne uvek tako pristupačnih krajeva. Pa ipak bogatstvo duha čini i različitost, stoga ništa manje nam nisu bitni i dragi i naši prijatelji koji nisu preterano outdoorsy osobe. Ovo je jedno putovanje posvećeno upravo njima.
Da u Srbiji može uživati svako bez obzira na interesovanja i mogućnosti, nije potrebno ni komentarisati. Tako će se naći neka avantura za svakog ko želi dan da provede van grada, tokom jednodnevnog ili vikend putovanja. Za putovanje pred nama nismo se zapravo ni spremali, ono se desilo onako spontano kad je pao dogovor za doručkom „ajmo negde, lepo je vreme pa da nam ne propadne dan“. Tako smo se odlučili da krenemo na još jedno putovanje ka istočnoj Srbiji. Nedeljom samo lagano, pa je zato i ovaj put bio nekako lagan stoga ga posvećujem svima onima koji preferiraju lagane ture, bez previše hoda ali ništa manje spektakularnih pogleda.
U tom duhu, Dunavska magistrala zove jer ima li šta lepše od vožnje pored Dunava?! Ideja je da svratimo do Golubačke tvrđave da bacimo pogled na radove (u tom trenutku još uvek su radovi bili u toku), da posetimo Lepenski vir i Kapetan Mišin breg. Kao što rekoh, lagana oktobarska nedelja za upoznavanje sa istorijom. Budući da smo Golubac posetili u više navrata i da je o tome već bilo reči, neću se preterano zadržavati na toj lokaciji jer više o Golupcu možete pročitati ovde. To što možda niste ljubitelj planinarenja i ne volite dugo da pešačite po teškom terenu, ne znači da ne možete i da ne treba da uživate u nekim lako dostupnim i nezahtevnim turama. U tom slučaju Golubac je prava destinacija za vas.
Dunav ovde pokazuje svu svoju moć zato ćete imati osečaj da se nalazite pored nekog jezera. Dunav u ovom delu svog toka kroz Srbiju dostiže svoju najveću širinu i u samom Golupcu je širok čak 6.5 km, da bi se od Golubačke tvrđave suzio na svega nekoliko stotina metara. Dunav je avantura koja će vas iznova osvajati. Dok prolazite magistalom koja vodi uz samu reku a iznad vas se uzdižu strmi obronci planina (visine do 700m) pred vama će se ukazati visoke kule Golubačkog grada koji čini se i dan danas čuva ulaz u Golubačku klisuru. Osećanja su vam pomešana kada jednom ugledate tu širinu Dunava, osetite vetar koji je ovde prilično jek i koji stvara talase, osetite se delom istorije jer ne kaže se bez razloga da je Golubačka tvrđava jedna od najlepših tvrđava u našoj zemlji, osetite tu težinu vekova, ispričanih i prećutanih priča i legendi o gradu na Dunavu. Kao kontrast tom vekovima starom kamenju koje je sazidalo tvrđavu, preko Dunava sa rumunske strane uzdižu se turbine vetrenjača.
Danas je tvrđava u potpunosti rekonstruisana i otvorena za posetioce. Postoje 4 nivoa odnosno 4 zone koje posetioci mogu posetiti i one variraju po težini i dostupnosti. Cenovni rang ulaznica usklađen je prema ovim zonama. Nama ostaje da se ponovo vratimo u Golubac i da konačno obiđemo samu tvrđavu.
Put nas vodi dalje od Golupca ka Lepenskom viru prateći tok Dunava. Ovo je ruta u kojoj ćete sasvim sigurno uživati u svakom pogledu. Put do Lepenskog vira je kratak i dobro označen. Mogu reći da me je ovaj lokalitet prijatno iznenadio budući da nisam imala priliku da ga posetim od renoviranja i instalacije nove konstrukcije oko samog lokaliteta. Pre silaska na stazu koja nas vodi do vizitorskog centra postoji jedno uređeno proširenje sa očuvanim starim kucicama karakterističnim za ovaj kraj Srbije. Ovde možete napraviti pauzu i u prirodi odmoriti i uživati u pogledu.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Staza koja vodi do lokaliteta prolazi kroz šumu a pred nama se beli staklena konstrukcija ispod koje leži jedno od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta. Lokalitet koji je ime dobio po dunavskom viru, bio je sedište jedne od najvažnijih i najsloženijih kultura praistorije. Tokom iskopavanja otkriveno je sedam sukcesivnih naselja i 136 objekata (kako stambenih, tako i sakralnih) izgrađenih u ranom mezolitu, u periodu od oko 9500. do 7200. godine pre naše ere (Proto Lepenski vir 1 i 2), a zatim u ranom i srednjem neolitu, od oko 6250. do 5500. godine pre naše ere (Lepenski Vir I-III). Na ovom mestu ljudi su živeli oko 2000 godina u kontinuitetu i za to vreme su prešli evolutivni put od lovaca i sakupljača plodova do organizovane društvene ekonomske zajednice.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Stanovnici Lepenskog Vira bili su prvi urbanisti i graditelji na ovim prostorima jer su pravili kuće koje su u osnovi bile trapezoidnog oblika, prekrivene drvenom kostrukcijom, lišćem i kožom divljih životinja. U kućama se nalazilo ognjište, mali žrtvenik i kamene skulpture koje su predstavljale njihova božanstva. Upravo su te sklupture postale prepoznatljiv znak Lepenskog Vira širom sveta i predstavljaju najstariju umetnost te vrste u Evropi. Bitno je spomenuti da se pravo naselje nalazilo niže od današnje lokacije na obali Dunava ali je prvobitna lokacija praistoriskog naselja danas potopljena izgradnjom hidrocentrale pa je arheološko nalazište u potpunosti izmešteno. Centralni deo Lepenskog Vira predstavlja prikaz naselja sa ostacima ognjišta i žrtvenika, figurinama koje su tu pronađene i na taj način stičemo utisak kako je to naselje izgledalo. Sam izgled ovih primitivnih kuća možete videti u dvorištu vizitorskog centra gde se nalazi primer rekonstrukcije jedne takve kuće. Pored samih iskopina vizitorski centar poseduje i virtuelni obilazak lokaliteta, salu za video projekciju filma o prvim otkrićima i toku iskopavanja, kao i muzejsku postavku gde su izloženi ne samo predmeti otkriveni iskopavanjima već i skeleti prvih stanovnika Lepenskog Vira.
Sigurna sam da ćete i vi uživati u ovom obilasku, iako možda ne zahteva puno vremena zaista možete čuti i videti puno zanimljivih detalja.
Nakon svih ovih istorijskih činjenica možda ste poželeli da se odmorite negde i da napravite pauzu za kafu ili možda ručak. Većina će pomisliti kada pre pauza ali da se vratimo na ideju da je ovo ipak lagana tura u kojoj mogu uživati i oni koji ne traže previše akcije. Predlažem da krenete dalje putem ka Donjem Milanovcu, ali ćemo se isključiti sa magistrale strmim putem koji nas vodi ka uzvišenju od 173 metra nadmorske visine sa najlepšim pogledom na Dunav, kako kažu domaćini ovog kraja.
Na ovom brežuljku nalazi se etno-kompleks „Kapetan Mišin breg“. U okviru domaćinstva, nalazi se galerija pod otvorenim nebom „Čovek, drvo, voda“ koja predstavlja zbirku skulptura pravljenih od drveta i kamena, zatim tu je i muzej vina koji ima bogatu zbirku vrhunskih domaćih i stranih vina.
Etno-kompleks pre svega ima neverovatno dvorište i baštu u kojoj možete slobodno uživati, malo jezerce prekriveno lokvanjima, pogled kakav se retko viđa dok je sve uređeno savršenim detaljima od drveta. Tokom sunčanih dana možete popiti piće u dvorištu za drvenim stolom i klupicama, a ukoliko ste ogladneli ljubazni domaćini će vas poslužiti specijalitetima vlaške kuhinje. U trenutku kada smo mi bili na našoj pauzi, delili smo dvorište sa grupom turista iz inostranstva koji su, malo je reći, bili oduševljeni celim konceptom sedenja na travi ili na klupicama, posluženjem onoga što se danas kuvalo i generalno opuštenom atmosferom koja ovde vlada. Naravno tu je i drveni vidikovac koji ste sigurno videli na stotinama fotografija na Instagramu, ali bukvalno stanite u red ukoliko želite tu da se fotkate. Mi smo to preskočili, bilo nam je dovoljno da se zavalimo i da kuliramo u pogledu na Dunav.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Inače vredno je spomenuti da je ovaj kompleks ime dobio po Kapetan Miši Anastasijeviću koji je rođen nedaleko od ovog mesta, početkom 19. veka. Kapetan Miša bio je predsednik Skupštine kneževine Srbije, veliki dobrotvor i jedan od najbogatijih ljudi tog doba.
Naša lagana avantura se ovde i završava jer je ipak oktobar mesec i dani su već primetno kraći. Očekuje nas povratak za Beograd istim putem, ali definitivno ispunjen dan.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Dužina puta: 357km
Težina: laganica
Način realizacije: solo
Oprema: ono u čemu se osećate udobno
Hrana: iz ranca + kafa u etno-kompleksu / mogućnost ručka u etno-kompleksu
Ukoliko se vas put povede ka istoku naše zemlje, obavezno posetite i ova mesta: