E ta Istočna Srbija, nekako nam je uvek izmicala kada bismo planirali gde na sledeći aktivni vikend. Slušali smo razne priče o tom kraju i neverovatnoj prirodi koju krije, ali nikako da se naš kompas okrene u pravcu istoka. Bilo je krajnje vreme da se to promeni.
Istočna Srbija, mistika, priče, tajnovitost, posebna verovanja i filozofija življenja. Tek kad kreneš da istražuješ šta sve ovaj kraj naše zemlje nudi, zaista vidiš bogatstvo i raznolikost prirode i običaja. Neki od najneverovatnijih lokaliteta nalaze se u ovom kraju i svaki kao da je iz bajke izašao.
Ne može se ovaj prizor opisati jednostavno rečima, mora se doživeti. Nije dovoljno nekoliko pasusa da se ovaj kraj opiše onako kako dolikuje, ali probaću bar da dočaram deo tog našeg iznenađenja.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Za ljubitelje prirode ovaj kraj nudi apsolutno sve što se poželeti može, od vinograda do planina; pećine, vodopadi, reke, istorijski lokaliteti… Ali krenimo redom.
Pazi voz!
Znate one priče sa putovanja koje svima prepričavate i za koje kao da su izmišljene, skoro da zvučite kao Uncle Albert iz serije Only fools and horses (Mućke). Svi ih imamo naravno. E pa dobar deo naših je upravo sa putovanja na istok Srbije.
Šalu na stranu, iako danas imamo smešne priče da prepričavamo u društvu, verujem da nam se svima kosti zalede dok to pričamo i da se danas štrecnemo svaki put kad vidimo prugu.
Ono na šta morate obratiti pažnju u ovom kraju jeste da na prelazu preko pruge u velikom broju slučajeva nema rampe ili ukoliko je ima, rampa često nije u funkciji. U normalnoj situaciji videćete voz koji se približava, ali ovo su jako nepregledne lokacije bilo zbog ugla kojim prilazite prelazu bilo zbog visokog rastinja koje vrlo često i skriva sam prelaz.
Tako smo i mi, par naivčina iz BG-a, prešli preko pruge na mestu gde nije bilo nikakve rampe i tek onda shvatili da tom istom prugom ide voz nama u susret. Svi smo čuli i videli vesti o tragičnim slučajevima u ovim krajevima koji su se odigrali baš na takvim mestima, stoga standardna predostrožnost ovde nije dovoljna. Obratite dodatnu pažnju!
Da se ja pitam, ja bih proterao autobus ovuda…
Još jedna priča za zasmejavanje društva jesu naši susreti sa improvizovanim drvenim mostovima u ovom kraju. Sva sreća pa smo tada vozili mali auto pa smo uspeli da se provučemo preko ovakvih mostova ali nije vam svejedno kada krene most da se trese pod vama.
Smederevska tvrđava
Budući da smo svi fanovi istorije, obilazak tvrđava i arheoloških lokaiteta je obavezan. Odavno nismo bili u Smederevu pa smo krenuli krajem leta (pre godinu-dve da budem iskrena jer videće se po fotkama koliko smo se promenili) ka Smederevu kao našoj prvoj destinaciji. Taj dan prvo obilazimo Smederevsku tvrđavu kao jednu od najvažnijih srednjevekovnih tvrđava u Srbiji.
Do Smedereva možete na više načina ali kako smo hteli da izbegnemo auto-put, nas je put vodio uz Dunav jer je tako uvek zabavnje. Ukoliko krenete iz Beograda Smederevskim putem prateći Dunav, do Smedereva stižete za samo sat vremena.
Smederevska tvrđava jedna je od najvećih srednjovekovnih ravničarskih tvrđava u Evropi. Tvrđava se sastoji od Velikog i Malog grada. Mali grad zapravo predstavljaju ostaci nekadašnjeg dvorca u kome je živela despotova porodica i plemstvo, dok je Veliki grad podignut nešto kasnije i služio je kao odbrana stanovništva tokom turskih osvajanja.
Inače svi znaju da se tvrđava naziva i gradom proklete Jerine. O samom zidanju grada ispričane su brojne priče i legende, a šta je sve istina još uvek se otkriva jer su iskopavanja na ovom lokalitetu i dalje aktivna.
Jedna od takvih legendi kaže da je despot Đurađ Branković usnio san da mora podići novi grad na reci pa je odlučio da novu prestonicu sazida baš na ušću reke Jezave u Dunav. Kamen za izgradnju tvrđave je pritom donet iz Viminacijuma, sa Kosmaja i iz tvrđave Ram na Dunavu.
Prema legendi grad je nicao velikom brzinom pri čemu je stradao veliki broj graditelja a narod je tražio krivca i našao ga u liku despotove žene Jerine (Irina Kantakuzin). Tako je grad i danas ostao poznat kao grad proklete Jerine.
Danas se još uvek vode iskopavanja i vrši se restauracija (pretpostavljam) dela tvrđave jer su vidljiva oštećenja. Na spoljašnjim zidinama videćete ta oštećenja i da nisu baš obezbeđena. Ulaz u Veliki grad je slobodan dok se ulaz u Mali grad naplaćuje.
U trenutku kada smo mi bili u poseti Smederevu, upravo je bilo završeno snimanje serije, znate već koje, tako da su još uvek bile neke kulise montirane unutar tvrđave.
Iskreno nekako mi nedostaje tu nekih sadržaja kako bi poseta bila zanimljivija a definitivno je potrebno osigurati lokalitet jer ga posećuje veliki broj porodica sa decom. Nema ograde na najvišim tačkama kojima je dozvoljen pristup, drvene stepenice su u blagom raspadu tako da će neki malo teži posetilac jednog dana propasti u neko okno.
Generalno vredi videti tvrđavu, doživeti mao istorije i uživati u pogledu na Dunav.
Zanimjivo je uživo videti i čuveni natpis na kuli “Krstači” gde je crvenom opekom napisano: “Hristu Bogu blagoverni despot Đurađ, gospodin Srbljem i pomorju zetskom. Naredbom njegovom sazida se ovaj grad u godini 6938 (1430)”.
Goubačka tvrđava
Kada smo već u duhu istraživanja istorije, lokacija koju smo željno iščekivali konačno je došla na red za otkrivanje. Golubačka tvrđava je osvojena!
Nažalost moram odmah reći da smo bili toliko nestrpljivi da nas je ta neizdrž koštala nekih dodatnih avantura koje su nam bile uskraćene zbog ranog proleća. Budući da smo sačekali prvi sunčani i malo topliji dan proleća da krenemo pravac Golubca, nismo mogli da iskusimo vožnju čamcem oko same tvrđave jer vremenski uslovi još uvek to nisu dozvoljavali. A s obzirom na to da smo dosta vremena proveli na samom putu (jer sam ja zevala unaokolo i promašila izlaz sa auto-puta) i da su dani još uvek bili kratki i da je bilo prohladno nismo stigli da se popnemo na brdo iznad tvrđave da doživimo i taj pogled. Eto nama razloga da se vratimo.
Tvrđava je fascinantna i još uvek su radovi na restauraciju u toku. U zavisnosti od vremena kada je posetite možda i budete imali sreće da prođete sa vodičem kroz ograđeni deo i da bar delimično zakoračite na prostor same tvrđave. Mi nismo imali tu mogućnost jer smo došli nedelju dana pre zvaničnog otvaranja sezone.
O Golubačkoj tvrđavi zna se mnogo a još više se ne zna. Kako se približavate tvrđavi biće vam jasno zašto je ovo utvrđenje bilo toliko bitno, zašto su ga svi želeli i zašto ga ipak niko nije u potpunosti imao. Niko, osim Dunava.
Ne zna se tačno ko je i tačno kad tvrđavu podigao, ali zna se da je građena u prvim dеcеniјаmа 14. vеkа kао grаničnо utvrđеnjе оd strаtеškоg znаčаја. Prema podacima tvrđava se prvi put pоminjе 1335. gоdinе, kао tvrđаvа sа ugаrskоm pоsаdоm. Tokom prvih decenija 15. veka bila je u srpskоm pоsеdu, a nаkоn smrti dеspоtа Stеfаna, 1427. gоdinе, trеbаlо je dа pripаdnе Ugаrskој, аli tvrđavu preuzimaju Тurci i u njihovom je vlasništvu sve do 1444. gоdinе, kаdа prеlаzi pоd vlаst dеspоtа Đurđа Brаnkоvićа. Тurci će ponovo osvojiti Golubac 1458. gоdinе i, uz mаnjе prеkidе, drže je svе dо pоčеtkа 19. vеkа.
Toliko o godinama i istoriji. A sad malo legendi.
Najzanimljivija legenda i priča koja se vezuje za tvrđavu je ona o čuvenoj steni Baba-kaj koja se prkosno uzdiže iz Dunava. Kao upozorenje na ulasku kroz Gvozdena vrata, ovaj krečnjački masiv je nešto što je zasigurno moralo buditi maštu i biti razlog za brojne ispričane legende.
Jedna takva legenda priča o poreklu imena grada Golupca. To je klasična priča o neuzvraćenoj ljubavi u kojoj se turski komadant grada zaljubio u lepu devojku koja se zvala Golubana. Kada je odbila da uđe u njegov harem, Golubana je kažnjena tako što je vezana za stenu koja se uzdizala iz Dunava pod samim Golupcem. Ostavljena tu na milost i nemilost orlovima i gavranima, dok su se njeni dželati odaljavali od usamnjene tamnice, uvređeni turski komandant uzvikivao je „baba-kaj“ što je značilo pokaj se.
Naravno postoje brojne priče i ovo je samo jedna od njih. Nju spominjem jer je možda najzanimljivija.
Dok slušate ovakve priče proradiće vam mašta jer ispred vas se nalazi svemoćni Dunav a zaista se zapitate šta je istina dok posmatrate tu čudnu stenu kako viri iz vode.
Srebrno jezero
Iskrena da budem, tokom prvog susreta sa ovim jezerom nije mi zaista bilo jasno zašto se zove baš Srebrno jezero. To je bio prvi utisak koji je trajao samo do prvog zalaska sunca, a onda je postalo jasno.
Srebrno jezero je odlična ideja ukoliko želite da odete negde na jednodnevni izlet ili da negde odmorite tokom vikenda. Probali smo obe verzije. Ukoliko skoknete do Srebrnog jezera tokom leta, uživaćete u sunčanju na plaži i kupanju na jezeru.
Ovo veštačko jezero nastalo je pregrađivanjem jednog rukavca i postalo je popularno izletište i prilično veliko vikend naselje. Možete se prošetati oko jezera, baciti pogled preko Dunava na rumunsku obalu, a ukoliko volite da pecate ne tražite dalje.
Ono što svima može biti zanimljivo jeste krstarenje od Srebrnog jezera do Golubačke tvrđave.
Na Srebrno jezero idite ukoliko želite da se odmorite i da lagano šetate duž jezera. Ovo je bio jedan od „pasivnijih“ vikenda za nas ali iskoristili smo ga maksimalno za šetnju. Možete svratiti i do Velikog Gradišta koje je samo na par kilometara od jezera.
Definitivno destinacija za odmor, relaksaciju i ručak uz pogled na srebrnu površinu jezera.
Ukoliko se vas put povede ka istoku naše zemlje, obavezno posetite i ova mesta: