Ushićenje koje osetite kada prvi put ugledate čuvene meandre Uvca zaista je teško opisati. Dugo priželjkivana poseta Uvcu konačno se obistinila ovog juna, u nekim sasvim neobičnim okolnostima. Kada ste okruženi ovakvom prirodom zaista nije teško smetnuti s uma sva dešavanja u gradu i čitavoj zemlji. Postojite samo vi i staza pod vašim nogama. Krećemo put Uvca.

Stacionirani smo na Zlataru odakle krećemo ka Sjenici i Specijalnom rezervatu prirode Uvac. Na sat i po vožnje od naše polazne tačke nalazi se Markova ravan i kamp na Sjeničkom jezeru odakle krećemo na pešačku turu do vidikovca Molitva.

Kamp na Markovoj ravni odakle kreće pešačka staza do vidikovca

Uvac možete posetiti i kolima, ali apsolutno ne dolazi u obzir da budemo uskraćeni za bilo koji pogled na kanjon i šetnju ovakvim krajolikom. Staza koja vodi do čuvenog vidikova upavo sa Markove ravni zaista nije prezahtevna i možete se upustiti u otkrivanje kanjona i sa klincima.

Prvim delom staza nas vodi kroz šumovite predele listopadnog drveća, prostrane pašnjake i brežuljke. Na stazi nema preterano visokog drveća, nađe se tu i tamo neki omanji šumarak da vam posuži kao zaklon od jakog sunca ili kiše u našem slučaju. I tako je sve do Devojačke stene odakle staza izbija na uspon koji nas vodi na pretežno krševit plato sa kojeg se pruža pogled na meandre.

Devojačka stena

Pogled sa staze na meandre

Staza nije ni duga, svega oko 5km u jednom pravcu, tako da možete izdvojiti dovoljno vremena za odmor uz pogled na reku. Iako na svakom koraku možete uživati u pogledu na krivudave meandre, staza vas vodi do čuvenog vidikovca Molitva. Na samom vidikovcu se nalazi i drvena konstrukcija sa koje je pogled neverovatan. Ovo nije jedini vidikovac, u produžetku staze se nalazi još jedan, nazvan Molitva 2 i radi se o čuvenom vidikovcu koji se nalazi na privatnom posedu. Ne brinite, čovek čija je zemlja je svoju kapiju otvorio za sve koji žele da posete vidikovac, a to znači samo da morate ispoštovati domaćina i truditi se da ne ostavljate za sobom ništa.

Mi nismo otišli do tog vidikovca jer nas je u toj nameri sprečila kiša naravno. Na vidikovcu će naravno biti opšti kolaps od gužve ako se tamo nađete vikendom, kao što smo se mi zadesili tada. Nismo se dugo ovde zadržali, pre svega zbog gužve a i grmljavine koja nam se sve brže približavala. Krećemo nazad dok još na stazi nema nikog ali nas nevreme sustiže baš negde pre Devojačke stene.

Inače ovo nisu jedini vidikovci na Uvcu. Drugi najpoznatiji je sigurno Ledeni pogled koji je lociran nasuprot Molitve. U zavisnosti od toga sa koje strane kanjonu prilazite, sa javorske ili zlatarske strane kanjona, biće vam dostupni Molitva ili Ledeni pogled ili Ledeni vidikovac. Do njega nema previše smisla pešačiti jer staza nije ni približno privlačna kao sa suprotne strane kanjona, a može se doći kolima. Ipak uzmite u obzir to da je put zemljani i nepristupačan. Inače ukoliko se opredelite da Uvac vidite i sa vode, većina tura u obilazak uključuje i posetu Ledenom vidikovcu.

Sa ove zlatarske strane nalaze se i 3 pećine – Ledena, Uvačka pećina i nešto udaljenija Ušačka pećina. Ledena i Ušačka pećina povezane su spletom kanala i hodnika koji izbijaju sa druge strane planine u selu Lopiže i zajedno čine najduži pećinski sistem u Srbiji dug preko 6.000 metara.

Ulaz u Ledenu pećinu se nazire i sa vidikovca Molitva. Samo ime simboliše da je u pećini zaista uvek hladno, temperatura nikada ne prelazi 8 stepeni. Bogata je pećinskim nakitom, a po obilju se najviše ističu prve tri dvorane. Ulaz u pećinu je moguć isključivo u pratnji vodiča. Pećina nije osvetljena i posetioci moraju nositi lampe, takođe ograničen je broj poseta. Mi je nismo posetili jer nismo ovog puta otišli na krstarenje Uvcem, tako obilazak pećine ostaje za neki naredni put.

Naravno nemoguće je otići na Uvac a da se ne ponadate da ćete videti Beloglave supove. Dokaza za to u vidu fotografije nemam ali videli smo ih u daljini kako krstare nebom. I ovi moćni gospodari uvačkog neba povukli su se pred kišom i nevremenom.

Beloglavi sup je naša najveća ptica sa rasponom krila oko 2.80 m. Na Uvcu se nalazi najveća gnezdeća kolonija ovog lešinara u Srbiji i jedna od najvećih na Balkanu.

Inače pročitala sam negde da je u planu sređivanje staze koja će voditi sa zlatarske strane do Ledenog vidikovaca i pećina. To bi bilo idealno za jednu savršenu kružnu turu obilaska Uvca preko visećih mostova. Da li je u pitanju samo pusta želja ili zasta neka ideja u povoju, vreme će pokazati. Za sada jedini viseći most na Uvcu koji povezuje obe obale nalazi se baš kod kampa.

Sama reka Uvac neverovatna je celim svojim tokom. Izvire na severnim padinama planine Jadovnik u jugozapadnoj Srbiji. U svom gornjem toku između Zlatara i Javora, odlikuje se uskim koritom oivičenim strmim kanjonskim liticama. Upravo na tom mestu reka meandrira stvarajuće jedan od najprepoznatljivijih prizora u našoj zemlji. Na reci je podignuto nekoliko brana koje stvaraju dobro poznata akumulaciona jezera – Sjeničko, Zlatarsko i Radoinjsko.

Ukoliko se vas put povede ka ovom kraju, obavezno posetite i ova mesta:

Zlatar

Slapovi Sopotnice