Ne mogu reći da sam pretarano sportski tip jer nisam, ali postoji jedna aktivnost koja mi nikada nije teško padala i, šta više, uvek sam za akciju kada je ona u pitanju – rekreativno pešačenje. Verovatno ste se nasmejali na ovo pešačenje i pomislili šta je tu sport i aktivnost, ali ja ne mislim na šetnju oko parka ili šetnju do prvog kafića. Kada kažemo rekreativno pešačenje, mislimo na kilometre i kilometre pređenog puta, na hiljade i hiljade koraka, često po ne tako pristupačnim stazama, često na granici planinarenja. To je ono što ja zovem pešačenje.

Od malih nogu sam navikla da puno hodam i da šetam, krug oko naselja bio je naš svakodnevni ritual bez obzira na vreme i da li se sutra ide u školu, na faks, na posao. I tako skoro dve decenije. Onda je došla neka druga ritmika života koja je na moju veliku štetu zahtevala duge sate sedenja. Posledice su se videle tek u poslednje vreme ali znala sam šta je tačno ono što mi svakog dana nedostaje. Sada ponovo hodam mnogo više nego u prethodnom periodu, ali u međuvremenu nekako smo se svi našli u tome da nam ne pada teško da pobegnemo negde na par dana da pešačimo i planinarimo, da osvojimo nove staze i vrhove, da zalutamo i na neku ozbiljniju rutu. Naravno u početku je sve to bila samo zabava i nisam ni pomišljala da je to neka vrsta rekreacije ili ne-daj-bože da to nazovem nekim sportom. Konačno naša zabava je počela da poprima neko obličje smislene i planirane aktivnosti.

Šta je to pešačenje?

Prema definiciji koju sam pronašla na sajtu Planinarskog saveza Srbije, PEŠAČENJE je sportska rekreativna netakmičarska disciplina koja podrazumeva hodanje po bezbednim stazama i putevima u prirodi i izletištima. Pešačenje traje duže od 2 časa, potrebno je planiranje ovakve aktivnosti. Koristi se sportska odeća i obuća prikladna vremenskim uslovima.

Pešačenje je aktivnost koja je u suštini prikladna za sve, bez obzira na kondiciju i fizičku spremnost. Svako se može baviti ovom aktivnošću jer pešačenje je u direktnoj vezi upravo sa kondicijom i pomoći će vam da je poboljšate. Potrebno je da pešačite brzo ali ne toliko da biste izgubili dah. Sam cilj pešačenja nije da vas iscrpi, već da vas „zdravo“ umori, da vežbate disanje punim plućima, da razmrdate čitavo telo i te mišiće koje ste umrtvili sedenjem u kancelariji.

Vrlo je važno kako hodamo. Ukoliko nepravilno koračate i imate loše držanje, to ćete ubrzo osetiti u obliku bola u zglobovima, zatezanja tetiva i mišića, i to ne samo u donjim ektremitetima, već možete osetiti i bol u ramenima i vratu i to upravo zbog lošeg držanja. Iako se ne čini tako, ali dok hodamo naše celo telo „radi“ i uključene su različite grupe mišića. Neću se previše praviti pametna kada su ovakve teme u pitanju, postoje osobe mnogo stručnije od mene koje će na najbolji način objasniti zašto je pravilno hodanje bitno i kako utiče na naše telo.

 

Iako je pešačenje aktivnost kojom se svi mogu baviti, ipak postoji razlika ukoliko ste do sada samo pešačili po gradu i ukoliko ste navikli da pešačite stazama zdravlja na primer ili po šumskim ili brdskim stazama. Naravno odaberite stazu i tempo hodanja koji odgovara vašoj trenutnoj kondiciji. Vrlo lako vas može zavarati sama ideja da se nećete mnogo umoriti jer se ipak radi samo o hodanju, ali tada ćete se vrlo lako naći u neprilici da morate da odustanete pre nego što dođete do željenog cilja. Takođe, vrlo je bitno da prilagodite i brzinu hodanja svojoj kondiciji i terenu. Ukoliko odmah „ubacite u brzinu“ i krenete brzim hodom i to po nešto težem terenu, nećete daleko stići jer će vas zaustaviti bolovi i nemogućnost da dođete do vazduha. Zato samo polako za početak.

Iako se na prvi pogled može činiti da je osnova šetnje i rekreativnog pešačenja ista, u osnovi se nalazi koračanje, hodanje, stvar je mnogo komplikovanija od toga. Ovo su samo neke sitnice koje sam saznala čitjući o ovoj temi ali i nešto što sam sama osetila na svom telu.

Ne samo da se ove dve na prvi pogled slične radnje razlikuju, nego se razlika može posmatrati u samoj anatomiji tela. Naši mišići i zgobodi se drugačije ponašaju, puls i disanje se znatno razlikuju da li lagano šetate ili pešačite kamenjarom. Stvar je u tome da kada hodamo gradom mi hodamo po ravnoj površini i samim time je utoliko lakše hodati i pri tome trošimo mnogo manje energije. Kada pešačimo po nekoj šumskoj stazi, na primer, moramo preskakati razne prepreke poput kamenja i korenja drveća, staza je sve samo ne ravna kao asfaltirana ulica, moramo održavati ravnotežu i prilagođavati korak kada prelazimo kamenjar. Tada dolazi do pomeranja našeg centra teže, moramo uložiti više energije da bismo se kretali, da aktiviramo više grupa mišića jer ne rade isti mišići ukoliko idemo uzbrdo ili nizbrdo.

Kada staza vijuga, kada koračate po neravnom tlu, vaše telo prilagođava koji mišići će se više angažovati, a samim tim i celo telo ima više pokreta. Sve to za posledicu ima veći utrošak energije što znači veću potrošnju kalorija. Naravno to je ono što će vas privući ako želite i da korigujete kilažu. Ali benefiti rekreativnog pešačenja su mnogo veći od čistog gubitka kilograma. Kao što sam spomenula, neravan teren zahteva veću aktivaciju mišića i zglobova. Na taj način mi radimo i na našoj ravnoteži.

Predostrožnosti i dobra priprema

Naravno ni pešačenje po ovakvom terenu nije bez rizika. Dovoljan je trenutak nepažnje da se desi povreda. Pažnje nikad nije dovoljno, ali ni i dobre pripremljenosti. Bez dobre obuće ni ne pokušavajte da idete na rekreativno pešačenje i planinarenje. Kao i kad je reč o planinarenju, neizostavni deo opreme za rekreativno pešačenje u prirodi takođe je i ranac. Potrebno je da ponesete neki manji ranac u koji možete smestiti dovoljno vode, obavezno ponesite i neku zdravu grickalicu kao dodatni izvor energije, to mogu biti banane kao odličan izvor kalijuma ili neko suvo i koštunjavo voće. Najčešća greška koju svi pravimo u početku jeste da ne ponesemo dovoljno tečnosti.

Kada krenemo na put čini nam se da ćemo se preopteretiti tolikom količinom vode u rancu, ali onda se dešava da nemate dovoljno za povratak na primer. Zato uvek pokušajte da procenite koja je optimalna količina tečnosti koja će vam biti potrebna kako se ne bi dogodilo da vam ponestane vode na kraju puta. 

Često dobijam kritike da preterujem sa količinom stvari koju nosim na izlet ili neku pešačku rutu, ali zato se uvek dogodi da nekome zatreba nešto iz mog ranca a da drugima nije ni palo na pamet da bilo šta od toga ponesu. Ukoliko redovno pijete neke lekove, uvek ih ponesite sa sobom, bilo da su to određeni vitamini ili lekovi za pritisak, bitno je da ih ponesete za svaki slučaj. Aspirin ili nešto protiv bolova, jer uvek će nekog zaboleti glava ili nešto slično. Naravno, posebna opreznost je potrebna ukoliko je neko u grupi alergičan na ujed insekata. U poslednje vreme dešava se ono o čemu ste svi već sigurno čuli, ujedi osa, pčela, obada, stršljena. Ukoliko i najmanje sumnjate da neko može biti alergičan, predostrožnosti nije nikada dosta. U rancu bi trebalo da se nađu flasteri i neka vrsta sredstva za dezinfekciju. Ukoliko idete u prirodu i postoji mogućnost da će vreme biti nestabilno ili da ćete se kretati po vlažnom terenu, ponesite rezervni par čarapa i kabanicu ili nepropusnu jaknu sa kapuljačom. Kada nismo imali kabanicu, nosili smo čak i kišobran i iskrena da budem spašavao nas je u više navrata. 

Naravno, sve ovo je podložno izmenama i prilagođavanju u zavisnosti od toga na kakvu pešačku turu idete.

Zašto rekreativno pešačenje?

Konačno da odgovorim i na to pitanje. Nakon svega što sam rekla o pešačenju i saveta koje sam dala, izdvajaju mi se pojedinačne reči koje mogu biti odgovor na pitanje zašto baš pešačenje – kondicija, ravnoteža, dobro držanje, zdrav umor, druženje, avantura, istraživanje.

To su moji razlozi za pešačenje, sigurna sam da ćete i vi pronaći svoje. Zbog prirode posla mnogo sedim u zatvorenom prostoru i za računarom i nakon toliko vremena danak plaća moja opšta kondicija, držanje, leđa, ramena, kukovi. Rekreativno pešačenje je za mene savršena fizička aktivnost budući da nisam toliki fan bildovanja u teretani, aktiviram upravo one grupe mišića koje najviše ispaštaju zbog sedenja, zdravo se fizički umaram za promenu od onog nezdravog psihičkog umora koji izaziva sedenje za 2 računara u zatvorenom prostoru po 10/12 sati dnevno. Boravak u prirodi mene ispunjava pozitivnom energijom a verujem da će i vas. Mom organizmu prija takav vid aktivnosti, pa ukoliko želim da korigujem kilažu, 10 dana provedenih na moru ili planini gde imam priliku da pešačim više i po zahtevnijem terenu regulisaće ono što ne mogu da rešim ni tokom 3 meseca aktivnog treninga u teretani. Jednostavno mom telu leži takav vid aktivnosti, tako da preporuka za sve one koji ne znaju kako da probaju da reše bilo problem kilaže ili bolova u leđima, dajte šansu rekreativnom pešačenju.

S druge strane, ovo je i savršena prilika da upoznate sebe i druge. Podelite avanturu sa prijateljima jer ne postoji ništa lepše od toga.

Javite kako je prošlo prvo pešačenje 😉