Još jedna zimska avantura je iza nas. Ovog puta radilo se o krakom begu na Frušku goru, kao repriza zimovanja i odmora koje je @milosbelotic morao da propusti. Tako smo se sasvim slučajno i neplanirano zadesili u Vrdniku, sa planom da se malo potapamo u tu banjsku vodu i da iskoristimo slobodno vreme za obilazak. Budući da smo sve izveli ad hock i smeštaj našli uz potegnutu malu vezu redovnog gosta hotela, dobro je da smo bilo kakav smeštaj i pronašli. Verovali ili ne, ali Vrdnik je bio prepun gostiju ove zime.
Prvi korisnici ove termalne lekovite vode bili rudari koji su bolne noge potapali u vodu koju su slučajno otkrili. Naime, u Vrdniku se nekada nalazio rudnik mrkog uglja a rudari koji su kopali u rudniku sasvim slučajno su naišli na izvorišta tridesetih godina dvadesetog veka. Iako su rudari otkrili nešto neprocenjivo, vodu koja je konstantno bila topla i koja im je ublažavala bol, ista ta voda je sam rudnik i zatvorila. Rudnik mrkog uglja u Vrdniku morao je biti zatvoren nakon 164 godine rada jer je voda u potpunosti potopila rudarsko okno. Ne kaže se bez razloga da voda uvek sebi pronađe put. Tako je rudnik zamenila banja sa termalnom vodom koja ima konstantnu temperaturu od 32,8°C.
Danas Vrdnik nudi sadržaje za svakoga, par modernih hotela i spa centara, ali i stari hotel gde dosta ljudi odlazi na rehabilitaciju. Stoga ukoliko tražite vikend spa beg iz Beograda ili Novog Sada, uvek možete skoknuti do Vrdnika.
A kada završite sa svim spa uživanjima, valjalo bi malo protegnuti noge. Ukoliko vam je potrebno nešto malo više od šetnje po Vrdniku, naravno da je tu i neka planinarska staza koju morate otkriti. Najlogičnije je da se prvo uputite ka Vrdničkoj kuli. Kulu ćete videti iz samog gradića, tako da će vam zagolicati maštu da otkrijete šta se tamo nalazi.
Vrdnička kula je zapravo samo ostatak nekadašnjeg utvrđenja koje se nadvijalo iznad naselja i služilo kao zaštita samog mesta ali i kao deo zaštite Sirmiuma (Sremske Mitrovice). Danas je lokalitet nažalost prilično zapušten, vidni su pokušaji iskopavanja i restauracije, ali ne naročito obezbeđeni i završeni radovi. U Sremu će vam reći da je to najstarija staza zdravlja, staza koja vodi do kule, nekadašnjeg utvrđenja.
Do same kule vode 2 staze, jedna vas vodi kolskim putem od samog centra, druga zapravo prati asfaltirani put kojim se izlazi iz Vrdnika.
Lagana šetnja do vrha, ne preterano strma staza koja vodi kroz listopadnu šumu. Mi smo stazom do Vrdničke kule prošli nekoliko puta, tokom zimskog perioda, ali i u proleće.
Od nekadašnjeg utvrđenja danas nije mnogo ostalo tako da nemojte previše očekivati od lokaliteta. Ipak, zanimjivo je videti samu branič kulu koja je cilindričnog oblika, a ako ste malo veštiji u penjanju možete zaviriti i u samu unutrašnjost kule i pogledati okolinu sa te visine. Sigurna sam da je pogled na fruškogorsku šumu mnogo lepši u proleće i leto, ali i zimi možete da steknete utisak o kakvom prostranstvu je reč.
Evo šta možete zateći duž i na kraju staze.
Malo informacija za one koji vole činjenice i neke istorijske podatke:
Veruje se da je Vrdnička kula sagrađena u doba Rimljana, kao deo odbrambene linije koja je štitila Rimsko carstvo. Vojno utvrđenje je služilo kao zaštita grada Sirmiuma i ovog dela Srema. Ne postoji veliki broj podataka koji će definitivno potvrditi priče o samom nastanku kule, ali u svim pričama i legendama može se sigurno pronaći i malo istine.
Ono što je najzanimljivije jeste da se veruje da je kula sazidana u vreme imperatora Proba, koji je prema nekim smatranjima, bio začetnik vinogradarske kulture u ovim krajevima. On je iz Rima doneo u ove krajeve prvu vinovu lozu koja se od tada pa do danas gaji vrlo uspešno na Fruškoj gori.
Sama kula je nekoliko puta bila rušena i obnavjana, kao i većina sličnih vojnih utvrđenja, ali je poslednji put bila srušena sa dolaskom Turaka u Srem, početkom 16. veka i od tada je napuštena.
Kula je visoka oko 18m, cilindričnog je oblika, i primer je srednjevekovne vojne građevine.
Nadamo se da će nam neka buduća arheološka istraživanja otkriti malo više o ovoj kuli.
Ako vas uspon do Vrdničke kule nije izmorio, nastavite istraživanje u pravcu Iriškog venca i Fruške gore. Iriški venac je inače poznat kao popuarno izletište i najpoznatiji putni prevoj i raskrsnica na Fruškoj gori. Sam vrh se nalazi na 502 metra nadmorske visine, dok se putni prevoj nalazi na 451 metara nadmorske visine. Sama vožnja ovim putem je pravo uživanje a ukoliko imate priliku krenite i u obilazak izletišta ili do planinarskog doma.
Mi smo nastavili putem jer smo planirali da posetimo jedno od jezera na Fruškoj gori, ali nas je po dolasku zatekao razočaravajući prizor. Spuštena rampa i natpis privatni posed.
Na povratku smo primetili jedan zanimljiv restoran sa savršenim pogledom. Ukrašću @milosbelotic-u izraz kada kaže „Ne reklamiram, samo volim“. Zaista, ovo nije reklama ali mislim da je vredno spomenuti i neki komercijalni objekat kada vam je ostao u lepom sećanju jer su to svojom uslugom zaista i zaslužili. Kompleks i restoran Vidikovac u selu Ledinci na Fruškoj gori. Vidikovac se nalazi na brdu iznad sela odakle se pruža jedinstven pogled preko Dunava na Novi Sad. Tu se i završava naša priča o poseti Vrdniku. Punih stomaka nazad u Vrdnik na spavanje pa pravac za Beograd.