Bilo je potrebno više od 2 godine maštanja da nam se kockice konačno slože i da nas put odvede u pravcu ove neverovatne planine. Utisci će se dugo sabirati jer Stara planina nas je osvojila na prvi pogled. Obilazak u jednom dahu je pretenciozan poduhvat ali i apsolutno nepotreban. Gustirati je onako natanane, kroz sva godišnja doba, prava je čar. Zadali smo sebi zadatak da dolazimo iznova u potrazi za novim mestima. Kako je ovo ipak bio „godišnji odmor“ nakon jednog ludog perioda, svoje porive za obilascima i planinarenjem prilagodiću samom naslovu teksta pa će ovo zaista biti jedan lagani uvod u upoznavanje Stare planine.
Stara Planina predstavlja najduži planinski venac u Srbiji i deo je masivnog venca dužine od 550 kilometara koji se proteže od Zaječara pa sve do Crnog mora. Ovaj masiv nosi ime Balkan po kojem je očigledno i poluostrvo dobilo ime. Deo planine koji mi posećujemo predstavlja i prirodnu granicu između Srbije i Bugarske. Masiv koji se proteže kroz Srbiju pripada opštinama Zaječar, Knjaževac, Pirot i Dimitrovgrad. Jasnije je sada zašto se ne može upoznati tokom jedne kratke posete.
Toliko priča o Staroj bi valjalo ispričati, a svaka je drugačija. Sela podno planine, često na prvi pogled pusta, ipak kriju svoju priču o životu domaćina koji će vas uvek rado dočekati i primiti. Znala sam da je ovaj kraj bogat vodom, ali nekako i pored toga čovek se iznenadi kada se svojim očima uveri u to bogatstvo. Potoci, vrela, reke i naravno vodopadi. A gde god čovek da pogleda puca pogled na okolne vrhove. Malo četinara, malo niskog rastinja, pa gustih listopadnih šuma kakve sam retko gde videla. Prostrani planinski proplanci koji se u ovo doba žute od kantariona, a za najupornije tu je i čitavo more divljih borovnica da se okrepimo dok planinarimo. A tek zvezdane noći da ne spominjem.
U vreme Rimljana, masiv se zvao Hemus (Haemus). Istoričari kažu da taj naziv potiče od tračke reči saimon što znači “planinski lanac”. Sloveni su je nazivali Matorni gori, a Turci Kodža Balkan ili samo Balkan. Naziv Balkan je persijskog porekla i znači “brdoviti kraj”.
Kako bi čovek upoznao to prostranstvo, mora biti u pokretu. Neke lokacije su na pristupačnijim mestima, za druge se, pak, mora malo pomučiti. U zavisnosti od toga šta planirate od poseta, tako ćete se i stacionirati. I knjaževački i pirotski deo masiva nudi toliko toga pa bi idealno bilo boravak organizovati tako da u svakom kraju provedete neko vreme. Nažalost mi to nismo uspeli ovog puta pa je naša polazna tačka za svaki obilazak bilo selo Crni vrh, na nekih 15 minuta vožnje od Babinog zuba.
Crni vrh idealan je za obilazak zapadnog dela Stare planine. Do sela se stiže nakon 3.5 – 4 sata vožnje od Beograda, auto-putem Beograd – Niš, gde se i isključujemo ka Svrljigu i zatim preko Kalne nastavljamo ka Crnom vrhu. Kroz selo protiče Crnovrška reka koja nažalost nije odbranjena od mini-hidroelektrana.
Crni vrh idealna je lokacija ukoliko planirate obilazak Babinog zuba i Midžora, najvišeg vrha Stare planine u Srbiji na nadmorskoj visini od 2.169 metara.
Babin zub
Prirodni rezervat i istoimeni vrh slikovitog imena jedan je od najprepoznatljivijih odlika ovog dela Stare planine. Stenoviti vrh se nalazi na nadmorskoj visini od 1.780 m i do njega vodi nekoliko staza. Na vrhu se nalazi i skijalište a pogled vas mami ka Midžoru.
Ono što se ne može zaobići jeste sam naziv koji je naravno bio inspiracija za brojne priče. Tako sam čula nekoliko verzija a koja je tačna više nije ni važno, svaka je podjednako zanimljiva. Centralni lik svake priče je naravno starica koja je ostala po priči bez zuba i to kako.
Jedna priča vodi nas u vreme kada su se Turci i hajduci vijali po ovim krajevima, a između njih se našla jedna baba. Prema prvoj verziji priče, starica je bila hajdučki jatak i znala je sve tajne hajduka, kao i skrivenu lokaciju hajdučkog blaga. Naravno te informacije su bile ono što su Turci želeli po svaku cenu pa su jednom prilikom presreli staricu, te je mučili kako bi izvukli informacije. Prvo su je tresli, te to mesto dobi ime Tresibaba, zatim su je mučili kako ona nije progovarala i to mesto danas nosi ime Mučibaba. Kako starica nije nikako odavala tajne hajduka, Turci joj izvadiše zube baš na ovom mestu koje je po tom užasnom činu mučenja starice i dobilo ime Babin zub.
Prema drugoj verziji ove priče, akteri su isti, ali je zaplet obrnut te je baba nastradala od strane hajduka. Naime, Turci su ovim krajem prenosili harač iz Timočke krajine i često bi ih napadali hajduci, otimajući im blago. Turci su se dosetili da nekoj babi iz ovog kraja daju da umesto njih prenese dukate za šta bi ona bila dobro nagrađena. Jednom prilikom je presretnu hajduci i zatraže da im preda blago. Kako je baba rekla da je siromašna i da nema ništa, jedan od hajduka naredi da babu pretresu na šta se ona dala u beg bacivši torbu. Kako je baba potrčala, padne i slomi zub, a potom i glavu. To mesto gde su je hajduci pretresali je naravno Tresibaba, tamo gde je slomila zub – Babin zub, a tamo gde je razbila glavu – Babina glava.
Postoji i treća priča o baba Marti i Sečku (mesecu februaru). Prema narodnom verovanju, u ovim krajevima živela je baba Marta koja se usprotivila Sečku. Jednom prilikom početkom marta meseca, ne obazirući se na to što sečak još uvek u to vreme vlada (vlada hladnoća), baba se dogovori sa čobanima da istera ovce na ispašu i otvori bačije*. To je naljutilo Sečka pa da bi je kaznio on pusti jak mraz tako da su ovce ostale zaleđene, te se smrzla i sama baba Marta da je od nje samo jedan zub ostao.
* Bačije – katun, male kolibe načinjene od drvene građe sa funkcijom letnje kućice čuvara stada. U proleće, čobani vode svoja stada u planinu na ispašu i tamo borave u katunima – bačijama, da bi se u zimskog periodu povukli u svoja sela.
Bez obzira na to koja vam se priča najviše dopada, vrh Babin zub je upečatljiv i sigurno će vam ostati u sećanju. Uspon je lagan a pogled sa vrha na oštre stene nezaboravan.
Uspon na Midžor
Kako nas sa ovog vrha pogled vodi ka Midžoru, logično da će to biti naša sledeća destinacija. Midžor je najviši vrh Stare planine u našoj zemlji sa visinom od 2.169 metara. Bez obzira na visinu, uspon na Midžor nije preterano naporan budući da nema previše zahtevnih strmih delova staze. Do vrha ćete doći lako prateći stazu, i to ne stazu već pravi put koji je nastao još u ono doba kada je granica sa Bugarskom bila na ovom mestu strogo utvrđena i kontrolisana pa je postojala potreba za snabdevanjem brojnih karaula. Od tog vremena ostao je samo ovaj put koji nam olakšava uspon do Midžora te stazu sigurno ne možete omašiti.
Uspon na Midžor najčešće kreće ispred Planinarskog doma
Naš uspon kreće od Planinarskog doma Babin zub, preko ski staze odakle nastavljamo pored Žarkove čuke (1.850 mnv). Vrh je pred nama skoro sve vreme i čini nam se da ga možemo dohvatiti ali samo lagano nastavljamo stazom uživajući u pogledu na svakom koraku. Tokom leta, a naročito sada u avgustu, uspon može biti paklen ako je vedar i vreo dan, budući da nigde na stazi nema prirodnog hlada. Teško je pogoditi dan koji će biti idealan za uspon, večita je borba sunca i oblaka koji vam mogu, pak, u potpunosti onemogućiti uspon. Mi smo imali baš sreće i savršen dan za uspon. Dovoljno toplo i prijatno, vedro da uhvatimo pogled ka vrhu a opet dovoljno oblačno da nas sunce ne izmori. Naravno na ovoj nadmorskoj visini oblaka uglavnom ima uvek i najčešće je i sam Midžor skriven maglom i oblacima. Ipak na par trenutaka uspeli smo da razaznamo kroz belinu oblaka i krajolik koji se proteže sa naše i bugarske strane. Najuzbudljiviji je pogled sa samog grebena dok nas oblaci polako gutaju. Iza nas nazire se Babin zub na trenutke, a pod samim vrhom deo istočne Srbije i bugarski obronci Balkana.
Iako bismo ovde mogli da ostanemo satima, sve gušća magla i oblaci nas polako navode da krenemo nazad. Zbog loše vidljivosti vraćamo se istim putem, dok je moguće deo puta proći i grebenom. Do samog vrha laganim hodom trebalo nam je jedno dva i po do tri sata, dok je sam povratak bio znatno brži kao i uvek i prošli smo ga, sad mi se čini, u jednom dahu. Tajming nam je bio savršen u smislu da smo poranili, na stazi još uvek nije bilo gužve, pa samim tim ni na vrhu. U trenutku kada je veći broj ljudi počeo da pristiže i kada su oblaci postali uporni, mi smo već bili na stazi na putu nazad. Ponadali smo se da ćemo sresti divlje konje i sve sam u blatu tražila otiske kopita, bili su tu, prošli očigledno nedavno, ali nažalost nismo ih videli. To bi bio vrhunac ove avanture ali i sam uspon na Midžor je doživljaj za pamćenje.
Stara planina se većim delom nalazi u Bugarskoj, a znatno manjim delom na jugoistoku Srbije. Najviša tačka Stare planine je vrh Botev (2.376 m) u Bugarskoj, a u Srbiji Midžor (2.169 m).
Među vrhovima najpoznatiji i najposećeniji su Midžor (2.169 m), Dupljak (2.032 m), Tri čuke (1.937 m), Srebrna glava (1.933 m), Babin zub (1.758 m), Orlov kamen (1.737 m)…
Iako je teško da možete pogrešiti prilikom oslaska do Midžora, ostavljam vam link do mog treka i proverene staze koju možete pratiti – https://www.wikiloc.com/hiking-trails/midzor-55173898