Dok smo leto proveli istražujući lokacije što dalje od Beograda, kasnu jesen i sam početak zime koristimo da konačno posvetimo pažnju i onim nepravedno zanemarenim lokacijama nadomak kuće. Ovog puta idemo u Bačku i obilazimo pravi skriveni dragulj – Zobnatičko jezero, a zatim krećemo u susret Dunavu i upoznajemo se sa Bačkom tvrđavom.
Jedini izazov tokom putovanja ravnicom u ovo vreme jeste magla, ali sunčan novembarski dan obećava lepo vreme i krećemo auto-putem preko Novog Sada ka Bačkoj Topoli. Nakon sat i 45 minuta vožnje stižemo do naše prve lokacije, prolazimo kroz Bačku Topolu i skrećemo ka Zobnatičkom jezeru.
Samo ime će vas prvo asocirati na čuvenu ergelu koja se i nalazi u bliziji jezera. Ergelu posetili nismo budući da smo hteli da izbegnemo gužvu iz evidentnih razloga, tako da se odlučujemo za solo šetnju oko jezera.
Zobnatičko jezero
O samom jezeru nisam do sad znala mnogo ali ono što me je privuklo da ga posetimo jeste epitet jedne od najčistijih voda Vojvodine, ali i jedna od retko sačuvanih građevina na samoj obali jezera. Iako ih je nekada u našoj ravnici bilo priličan broj, do danas je sačuvano samo nekoliko a jednu od autentičnih vojvođanskih vetrenjača možete videti baš na ovom mestu, pored Zobnatičkog jezera. Iako joj ovo nije izvorna lokacija, već je na ovo mesto preneta krajem osamdesetih godina, vetrenjača mami radoznalost prolaznika sa svih strana. Nažalost danas ova vetrenjača nije otvorena za posetioce i čeka svoj trenutak da bude restaurirana i da povrati pređašnji sjaj. Nadam se da će nakon rekonstrukcije biti vraćene i elise, kako bi ova građevina ponovo bila reprezentativni primerak tradicionalne vojvođanske vetrenjače sa 4 etaže.
Prema dostupnim informacijama, samo na području Bačke Topole krajem 19. veka postojale su 4 potpuno funkcionalne vetrenjače, od kojih je sačuvana samo ova. Iako bez krila, vetrenjača definitivno dominira predelom i savršena je za početak obilaska Zobnatičkog jezera.
Sa ovog mesta krećemo stazom koja vodi van urbanog dela i gradske plaže ka pecaroškom raju. Staza vodi pored jezera i na svakih stotinjak metara može se „izaći na vodu“ zahvaljujući malim i nešto većim drvenim pristaništima sa kojih se pruža pogled na jezero obraslo visokom trskom. Voda Zobnatičkog jezera smatra se jednom od najčistijih u Vojvodini, a tokom toplog perioda godine jezero postaje jedno od najposećenijih kupališta. Jezero je po nastanku veštačko i nastalo je 1976. godine u dolini reke Krivaje kao akumulaciono jezero za potrebe navodnjavanja. Danas je popularna lokacija za letnje kupanje, ali i omiljena lokacija ribolovaca budući da je bogato ribom. A gde je ribe tu je i ptica, pa ćete na jezeru pored ribolovaca videti i brojne vrste od čak 148 vrsta koje su se nastanile na i oko jezera.
Osim ovog nešto zavučenijeg dela staze, prošetali smo i kroz uređeni prostor oko jezera gde se nalazi gradska plaža i moram vam iskreno reći, da nam je više ovako uređenih i čistih lokacija oko reka i jezera, gde bismo mi bili. Verujem da je leti utisak drugačiji zbog velike gužve, ali u ovom trenutku šetnja ovako uređenim kejom oko jezera je pravo osveženje. Cilj nam je bio da dođemo i do „poluostrva“ ali odustajemo od ove namere jer doživljaj ovog isturenog dela kopna je impresivniji ukoliko se posmatra iz ptičje perspektive, a pred nama je još par sati vožnje dok traje dnevna svetlost.
Definitivno Zobnatičko jezero je ostavilo utisak na nas i vredelo bi ga posetiti i tokom toplijeg perioda godine kada sve ozeleni. Obilazak Bačke Topole takođe ostavljamo za sledeći put, samo smo u prolazu bacili pogled na najvišu katoličku crkvu u našoj zemlji sa visinom tornja od 72.70 m.
Napuštamo Bačku Topolu i preko Kule idemo ka našoj sledećoj detinaciji – Baču. Zacrtala sam sebi davno cilj da obiđemo sve tvrđave na Dunavu, za sada je računica dobra i nakon ovog obilaska ostaje nam još samo Fetisalem.
Da ravnica ume da iznenadi uverio se svako ko je bolje upoznao, pa tako vas iznenadi i iznenadnom promenom „klime“. Iz sunčanog dana ušli smo u gustu maglu zahvaljujući kojoj je vidljivost bila jednostavno nula a temperatura se drastično spustila do mržnjenja nosa i prstiju. Ipak morali smo obići Bačku tvrđavu jer nam je to odavno bila želja.
Stižemo i do maglom obavijenog Bača i tvrđave koja je poprimila neki sasvim drugačiji i mistični izgled zahvaljujući belini koja je okružuje.
Naravno muzej nije radio tako da nam je jedino preostalo da tvrđavu vidimo spolja i od magle ukrademo tek neki snimak. Šta čini blizina Dunava!
Bačka tvrđava
Spada u dunavska utvrđenja iako se ne nalazi na samoj reci, ali blizina mesta Bač samom Dunavu svrstava je u listu utvrđenja na moćnoj reci. Ime ove tvrđave se prvi put pominje u vreme cara Justinijana u VI veku. U IX veku Bač je Avarsko utvrđenje, a 1241. godine razaraju ga Mongoli. Nakon toga, tvrđava pada u ruke ugarskih vladara, a ujedno je bila i dokaz njihove tadašnje moći.
Nastanak dela današnje tvrđave vezuje se za period od 1338. do 1342. godine, kada je kralj Karlo Robert Anžujski ojačavao granice kraljevstva. Ovo je vreme uspona cara Dušana i međusobnih srpsko-ugarskih ratnih sukoba. Tvrđava je nastala na prirodno uzdignutom terenu, nastalom meandriranjem reke Mostonge. Na ostrvu bio je smešten utvrđeni zamak do koga se stizalo prolaskom kroz izdvojeni barbakan, sa svih strana okružen vodom. Utvrđenje je bilo ojačano sa pet isturenih odbrambenih kula, međusobno povezanih bedemom širine 2 m i visine 12 m, sa streljačkim stazama. Istočni deo tvrđave bio je najbolje branjen, pošto se tu nalazi branič-donžon kula i rezidencijalna palata, ekonomski objekti uz zapadni bedem i niz žitnih jama.
Bač je prvi put pao u turske ruke 1526. godine, nakon bitke na Mohaču. U dužem periodu turske dominacije tvrđava je bila u dubokoj pozadini, sa malobrojnom posadom. Dragocene podatke o Baču, trvđavi i podgrađu ostavio je Evlija Čelebi. Tokom posete Bača 1665. godine, zapisao je, između ostalog: „To je divna tvrđava na jednom jezeru koje dobiva vodu iz Dunava, ima četvorougaoni oblik, a sva je sazidana od cigle… U ovom gradu nalazi se još jedna velika kula; to je prava kosmorama, koja je okrenuta prema jezeru. Na njoj se nalazi divno odmaralište poput carskog. To je dvorac lep kao Havernek; u njemu se sastaju svi prosvećeni i iskreni prijatelji iz grada da se odmore i razonode.“
Sudeći po dokumentima i starim gravirama grad nije značajno stradao tokom oslobađanja od Turaka 1686. godine.
Rekonstruisana Branič kula (Donžon) definitivno je postala prepoznatljivi simbol Bačke tvrđave. Kula ima pet etaža, na prvoj i trećoj se nalaze arheološki eksponati, a na poslednjoj se nalazi vidikovac sa kojeg puca divan pogled na nepreglednu ravnicu. To je nešto što će morati da sačeka neke prolećne dane bez magle a i kada muzej bude otvoren.
Osim tvrđave u samom centru Bača treba posetiti i Franjevački samostan iz XII veka. U doba krstaša tu je bila osnovana prva bolnica u ovom delu Evrope.
Nažalost zimoća i magla su nas naterale da ipak krenemo nazad, put Beograda. U svakom slučaju vredelo je obići ove dve lokacije i u jednom danu proći ovaj rolerkoster vremenskih prilika u ravnici.
Priča o ravnici nastavlja se dalje, pa tako ako planirate neki jednodnevni izlet do Vojvodine, evo još par predloga: