Svako ko se našao u Kranjskoj Gori nije mogao a da u najmanju ruku ne čuje za čuveni alpski prevoj Vršič. Najviši prevoj u Sloveniji nalazi se u Julijskim Alpima na visini od 1.611 metara nadmorske visine. Prostire se između vrhova Mojstrovka (2.332 m) i Prisojnik (2.547 m) i predstavlja najniži prelaz iz doline Soče u Savsku dolinu. Sa Vršiča kreće nekoliko planinarskih staza ka okolnim vrhovima.

Put preko prevoja izgrađen je tokom Prvog svetskog rata od strane ratnih zarobljenika, uglavnom Rusa. Njihovu žrtvu obeležava ruska kapela iznad puta između Mihovog doma i Koče na Gozdu. O istoriji i nastanku puta koji vodi preko prevoja Vršič možete saznati ukoliko posetite park Mira u centru Kranjske Gore, gde su izložene table koje detaljno oslikavaju teške uslove u kojima je put nastao.

Od Kranjske Gore do prevoja put je dug 9 kilometara sa usponom od 811 metara. Duž puta možete uživati u neverovatnim prizorima na okolne vrhova, kao i na čuveni prirodni prozor u zidu Prisanka/Prisojnika – Prisankovo ​​okno i Ajdovsku deklicu. Ajdovska deklica je stena koja podseća na devojačko lice i za nju se vezuju brojne priče i legende. Jedna od njih govori o deklici dobrog srca koja je živela podno Prisojnika i koja je pomagala putnicima kroz duboke snežne nanose.

Prisojnik ili Prisank 2547m
Prisankovo okno
Prisankovo okno

Do samog prevoja može se doći naravno asfaltnim putem, ali i peške stazom koja vodi kroz šumu od same Kranjske gore. Ukoliko vam je potrebna pauza i odmor, duž puta nalaze se Erjavčeva koča (1515 m), Tičarjev dom (1620 m), Koča na Gozdu (1226 m) i Poštarska koča (1725 m).

Vršič je jedno od najvažnijih polazišta za pešačke ture na vrhove Mala Mojstrovka (2332 m) i Velika Mojstrovka (2366 m), Planja (2453 m), Prisojnik (2547 m), Razor (2601 m), Šitna glava (2087 m), Slemenova špica (1911 m), Sovna glava (1750 m), Suhi vrh (2109 m)…

Sam pogled sa Vršičevog prevoja oduzima dah i dovoljno je da ovde provedete neko vreme uživajući u pogledu. Najlepše je posetiti ovaj kraj u proleće ili leti, ali ukoliko se odlučite za neku od planinarskih staza, najbolji period je tokom proleća ili jeseni, kada možete uživati u totalnoj transformaciji prirode. Ono po čemu je ovaj kraj specifičan jeste bogatstvo ariša, jedinog četinara u Alpima kome u jesen iglice požute i oboje prirodu u žlatno-žutu boju. Ovo je trenutak koji se mora doživeti budući da je kratkotrajan, i traje u jesen do prvih obimnijih kiša kada će iglice ariša pokriti tlo.

Budući da se krećemo na nešto većim visinama, i u kasnu jesen možete računati na sneg na određenim zaklonjenim delovima staze. Istovremeno možete naići i na neke stanovnike kojima je neophodno sunčanje na prolećnom suncu.

Ovog puta mi smo se opredelili za stazu koja vodi ka vrhu Slemenova špica 1.909 m.n.v. koji se pruža nad dolinom Tamar.

Staza od Vršiča do Slemenove špice je jedna od najpopularnijih u ovom kraju tako da u svakom trenutku možete očekivati veliki broj posetilaca. Staza nije zahtevna i dobro je obeležena. Staza kreće od samog prevoja i potrebno je pratiti stazu koja vodi uzbrdo ka zidinama Mojstrovke. Uspon je konstantan sve do Vratica Prelaza gde se razdvajaju staze za Malu Mojstrovku i dalje ka Slemenovoj špici. Ne mogu da garantujem da ćete stazu proći brzo, ne zato što je naporna, već zato što ćete morati da zastanete na svakom koraku kako biste uživali u pogledu. Od ove tačke postoje 2 staze koje vode ka Slemenovoj špici, jedna se smatra lakšom a druga nešto teža vodi tik uz srtmi zid Mojstrovke. Za potpuni doživljaj možete do vrha pratiti jednu stazu, a u povratku se opredeliti za drugu. Ukupna dužina staze u oba pravca je oko 6 km, a ukoliko vam je potreban odmor, pred sam vrh nalazi se prostrana livada gde se možete odmoriti i predahnuti.

Sa Slemenove špice se pruža izuzetan pogled na Jalovec (2.645 m) koji se uzdiže nad tri alpske doline – na severu je dolina Tamar, a ka jugu se pružaju doline Trenta i Koritnica. Pogled je zaista neverovatan, ali nešto po čemu ću ja pamtiti ovaj vrh jeste opijajući miris divlje nane kojom je ceo vrh obrastao.

Da bi ceo doživljaj bio potpuniji, imali smo i iznenađenje na vrhu gde su nas dočekale Žutokljune galice koje nisu bežale od kamere.

Za mene je dan ispunjen nezaboravnim prizorima a sutradan sledi i prelazak preko samog Vršič prevoja i prelazak u neki sasvim drugačiji predeo.