Dok s nestrpljenjem čekamo proleće, ne gubimo vreme već krećemo u akciju svakog vikenda kada nam vreme to dozvoli. Ovog puta idemo ponovo ka zapadu, ka Drini i Jadru, i obilazimo tri zanimljve lokacije. Idemo ka Loznici do koje nam je trebalo ovog puta nešto više od 2 i po sata vožnje, i odatle krećemo ka selu Budimlija.
Selo se nalazi na obroncima planine Gučevo na nekih 5km od Loznice. Danas selo broji tek stotinjak stanovnika i kroz selo protiče istoimena rečica koja je bila naš cilj ovog puta.
Ali krenimo redom. Zanimljivo ime – Budimlija, pa su zanimljive i priče o poreklu imena. Kažu da postoje 3 priče o tome kako je selo dobilo ime, a koja je tačna nije ni bitno, sve 3 su zanimljive. Prema jednoj priči poreklo imena vezuje se za rudare iz Budima koji su došli da rade u rudniku Zajača, a glavni put za prevoz rude vodio je upravo kroz selo. Druga priča vezuje se za legendu o jednom begu koji je u svojim pohodima stigao čak do Budima. Budući da je bio lukav kao lija, spajanjem Budima i lije on je dobio nadimak Budimlija. Bile ove priče tačne ili ne, čini se da je ovaj kraj bio vezan za Budim na više načina. Treće objašnjenje je znatno jednostavnije, pa je možda i najverovatnije. Nekada je ovaj kraj bio poznat po velikim zasadima jabuke Budimke, pa otuda i inspiracija za ime sela i istoimene rečice.
Osim spomenitih jabuka, još jedna zanimljivost je ta da je svako domaćinstvo u svom dvorištu imalo bar po jedno drvo duda. U selu se nalazi i jedno stablo staro 500 godina.
A na nešto manje od 2 km od sela nalazi se vodopad Skakavac, ka kojem smo se mi uputili. Do vodopada se stiže šumskom stazom koja prati rečicu. Vodopad visine 7 metara okružen je gustom šumom i bogat je vodom skoro tokom cele godine. Trenutno priroda nije u svom punom sjaju, ali definitivno možemo da naslutimo kako predeo izgleda kad sve ozeleni i da ponovo posetimo ovaj vodopad.
Na putu do vodopada sreli smo nekoliko daždevnjaka koji jednostavno uživaju u ovom okruženju. A kad smo već kod daždevnjaka, preporučujem da pročitate par zanimljivih priča o njima koje možda niste znali.
Planina Gučevo, na čijim se obroncima nalazi vodopad, nudi brojne planinarske staze koje ćemo definitivno otkrivati na proleće kada priroda ozeleni. Pripada najzapadnijem delu podrinjsko-valjevskih planina, uzdiže se iznad Loznice i Banje Koviljače i sa vrha se pruža neverovatan pogled na Drinu. Planina je bogata mineralnim izvorima koji se slivaju ka Drini, a guste bukove šume definitivno mame posetioce. Najviši vrh je Crni vrh na 779 m.b.v. do kojeg smo mi i krenuli. Obilazimo i Spomen kosturnicu, podignutu u čast srpskim i austrougarskim vojnicima poginulim na ovom prostoru 1914. godine, za vreme Prvog svetskog rata. Spomen kosturnica je izgrađena u obliku piramide i visoka je 16,85 metara. Bitka na planini Gučevo ušla je u istoriju kao prva rovovska bitka. Nedaleko od kosturnice, na samom putu nalazi se i spomenik Darji Aleksandrovnoj, ruskoj bolničarki koja je sa samo 26 godina poginula u borbama koje su se vodile na Gučevu.
Da je ova planina raj za planinare svedoči i to da se u blizini spomenina nalazi i najveći planinarski dom u Srbiji – Vidikovac, koji je ime dobio po obližnjem vidikovcu sa kojeg se pruža najlepši pogled na reku Drinu i Republiku Srpsku. U trenutku našeg boravka na Gučevu, vidljivost je bila jako loša, ali sam sigurna da ćemo se ponovo vratiti kada sve ozeleni.
A kako bismo upotpunili dan, nastavljamo do sledeće lokacije i obilazimo Tršić. Sigurna sam da ne postoji osoba koja nije posetila Tršić tokom školskih dana, ali valja se nekad i podsetiti. Neću naširoko o Tršiću pisati jer su to sve dobro poznate informacije. Do trenutka kada smo mi stigli, zvanično je obilazak bio završen, tj. kompleks je bio zatvoren pa se nismo mogli podsetiti u potpusnosti kako izgleda unutrašnjost kuća, ali smo prošetali stazom. Definitivno je utisak da je ceo kompleks u potpunosti prilagođen turistima i školarcima.
