Da je priroda neverovatna, suvišno je komentarisati a početkom ovog leta imala sam 2 jedinstvene prilike da se u to iznova i uverim. Kao neko ko je zaluđen meteorologijom i ko obožava da prati sve stranice tipa Sevear Weather itd, doživeti da vidiš svojim očima 2 zaista jedinstvene atmosferske pojave u razmaku od mesec dana, možeš misliti kakva je reakcija.
Šalu na stranu, doživeti ovako nešto za mene je bilo nesvakidašnje i spektakularno a još ako sam uspela to i da zabeležim fotkama… ahhhhh
Moram odmah reći da fotke nisu savršene jer sam u tom trenutku bila toliko uzbuđena da je dobro da sam se setila uopšte da škljocnem. Prva pojava koju sam videla je nešto češća i veće su šanse da je i sami vidite pa mi je ista izmamila osmeh koji nisam skidala celog dana s lica. Druga koja je utoliko ređa na ovim prostorima, pa ipak ne nemoguća što je očigledno, ali je dovoljno retka da izuva iz cipela kad shvatiš da si upravo to uhvatio na nebu. Naravno neće svi reagovati isto i @milosbelotic me je gledao kao da sam poludela jer malo kad da sam bila toliko srećna zbog neke fotke da sam skakala po sobi kao dete.
Da ne dužim dalje već da otkrijem o čemu je reč.
Jednog paklenog vikenda krajem maja krenuli smo kum, Miloš i ja put Zagajičkih brda. Sunce, vlaga, sparina… toliko je sve blještalo da je bilo baš teško za gledanje a kamoli za fotkanje. Kako smo stigli do mesta odakle kreće naša šetnja do Zagajičkih brda, na nebu se ukazala duga i to ne bilo kakva duga! Prvi put se uživo srećem sa ovom vrstom duge tako da sam prilično srećna što sam je videla i doživela još na takvom mestu, okružena talasanjem još zelene pšenice.
Ovo je Halo (lat. halo, akuzativ od halos < grč. ἅλως[1]: gumno, okruglo mesto) optička pojava u Zemljinoj atmosferi koju doživljavamo kao kružnu dugu oko Sunca. Ova pojava se može videti i oko Meseca iako je, pak, češća oko Sunca.
Halo nastaje kada se Sunce (ili Mesec) nazire iza oblaka s kristalima leda. Pa se tako na nebu može videti potpuni ili deo kruga oko Sunca ili Meseca prečnika 22° (mali halo) ili nešto ređi veliki halo sa prečnikom 46°.
Da bi se stvorili uslovi za ovakvu pojavu, na nebu mora biti prisutan tanak sloj oblaka (cirusa ili cirostratusa) koji se sastoje od ledenih kristala ali taj sloj oblaka mora biti dovoljno tanak da ne zakloni Sunce u potpunosti. Ovaj dan je bio savršen za tako nešto.
Neću se praviti suviše pametna pa za sve dodatne informacije o ovoj pojavi upućujem na dalje informisanje o toj temi na primer – https://sr.wikipedia.org/wiki/Halo_(optika_atmosfere)
A da moje oduševljenje atmosferskim pojavama ove godine bude potpuno, mesec dana kasnije sam doživela i ovaj spektakl na nebu.
Tih dana nebo je bilo prilično „aktivno“ širom severa Evrope i na stranicama koje se bave atmosferskim pojavama sam videla neverovatne primere. Šanse da se to vidi i na našem nebu su male zbog geografskog položaja ali očigledno ipak postoje. Bila je to jedinstvena prilika da se ovo čudo prirode vidi uživo jer se nakon te večeri nije ponovilo.
Radi se o takozvanim Noctilucent oblacima odnosno „oblacima koji noću svetle“.
Po čemu su ovi oblaci toliko specifični sem po nazivu?! To je zapravo najviši oblak na Zemlji. Dovoljno je i to kao informacija da bude poseban prizor za videti. Ovi oblaci se javljaju u letnjim mesecima i to prvenstveno u višim geografskim širinama na visinama od 76 do 85 kilometara. Javljaju se u sumrak i to u trenutku kada je sunce za oko posmatrača već zašlo i nalazi se ispod horizonta, a na ovoj visini se nalazi oblak bogat kristalima leda koje će sunčevi zraci obasjati. Budući da je ovaj oblak tako visoko u atmosferi, sunčevi zraci uspevaju da ga obasjaju i „osvetle“ iako je na Zemlji već pao mrak.
Kao što rekoh na našim prostorima ova pojava je prilično retka a u istoj mahom uživaju stanovnici severa Evrope i to ovog leta mogu reći u neverovatnim prizorima i to svake večeri.
Dok sam čitala više o ovim oblacima pronašla sam i informaciju da zapravo postaju sve učestaliji a da neki smatraju da je razlog tome globalno zagrevanje.
Takođe sam kao podatak pronašla da se u ovim oblacima može naći i vulkanski pepeo i meteorska prašina. Opet za više čitanja upućujem na pametnije od sebe i na informacije na netu a do daljnjeg uživam u činjenici da sam za života videla najviše oblake na zemlji koji svetle 😀
P.S. Ne zamerite na lošim kadrovima, lošijem kvalitetu fotografije, jakim kontrastima i generalno „lošim“ fotkama. Bitno je da je doživljeno 😀