Da je Tara moja omiljena planina, to više nema potrebe ponavljati, vidi se i iz broja tekstova napisanih o njoj. Ovog puta jedan predlog kako možete uživati u jesenjim danima na ovoj planini i magična mesta koja bi definitivno trebalo obići.
I ovog puta stacionirani smo na istom mestu – Mitrovac na Tari odakle krećemo u obilaske. Uživamo u suvim jesenjim danima koji obavezno započinju maglom. Nije nam teško da ustanemo pre zore da uhvatimo ovakve kadrove.
Kako su dani kratki, nemamo vremena za gubljenje, a tako je lako zaboraviti na vreme kad vam na svakom koraku neki prizor privuče pažnju. Uverite se i sami jer na putu ka našoj prvoj destinaciji, zatekli smo ovakav pogled.
Da konačno i otkrijem kuda smo se uputili – ka selu Solotuša. Selo se nalazi na istočnim obroncima Tare i spada pod Nacionalni park. Kroz selo protiče istoimena reka koja deli planinu Taru i visoravan Ponikve. U ataru sela nalazi se i veći broj arheoloških nalazišta iz vremena Kelta i Rimljana, dok je svakako najpoznatija lokacija ostaci srednjevekovne tvrđave Solotnik.
Ovog puta idemo da obiđemo predeo oko crkve u Solotuši – Živonosni istočnik Presvete Bogorodice. Crkva je podignuta nedaleko od izvora Solotnik i završena je 2011. godine. Do crkve možete poći iz pravca Bajine Bašte ili Kaluđerskih bara, od kojih je udaljena oko 7 kilometara. Mi smo upravo došli tim putem.
Predeo je apsolutno fantastičan i ne preostaje mi ništa drugo samo da podelim par kadrova sa vama koji će vas uveriti da ovu lokaciju obiđete.
Nakon malo istraživanja o ovom kraju, pronašla sam neke zanimljivosti. Prva asocijacima na ime Solotuša jeste so(l) i izvor i reka jesu ime dobili po slanom mineralu, i kaže se da su nekada koze brstile oko izvora jer ih je privlačila so u zemlji. Takođe kruži priča da se nekada na tom prostoru nalazio i rudnik soli, ali on nikada nije pronađen. Da li je rudnik postojao ili ne, možda ćemo saznati jednog dana, jer ceo ovaj predeo je zanimljiv sa aspekta arheologije, budući da se ne zna mnogo ni o tvrđavi.
U povratku svraćamo do dobro poznate lokacije – kućice na jezeru Spajići. Uživamo u poslednjim sunčevim zracima i jesenjim bojama.
Novi dan je rezervisan i za obilazak nove lokacije, ovog puta idemo da obiđemo jedan vidikovac, bar ga tako zovu, i to sa najlepšim pogledom na Zaovinsko jezero. Lokacija je Zmajevac na Mokroj gori.
Pogled koji je svima poznat i koji mami posetioce zaista je vredan posete. Da li je najlepši, to već odlučite sami.
Do ove lokacije može se stići preko Zaovina ili preko Mokre gore, a mi smo se opredelili za ovu drugu opciju budući da je teren prilično vlažan. Ukoliko se opredelite za tu opciju, malo vemena ćete provesti u vožnji, ali nama to nikad ne smeta i uvek nađemo još neka neverovatna mesta za obilazak uz put.
Zmajevac pripada Zaovinama i nije pravi vidikovac već poljana sa fantastičnim pogledom. Ime potiče od Zmajevčkog potoka koji nedaleko protiče. Još jednom ostaje nam da uživamo u pogledu na jezero. A na putu do Zmajevca, zatičemo neverovatan prizor vrhova koji izviru iz mora magle.
Budući da smo ovog puta obišli i neke vidikovce, o njima sad neću pisati jer ovde postoji detaljan opsi svih, spomenuću samo još jedno čudo u okviru NP Tara a to je kanjon Dervente.
Ukoliko od Perućca krenete ka Predovom krstu, morate proći kanjonom Dervente. Kanjon je usekla istoimena reka koja nastaje od Kremića potoka, Rovinjskog potoka i Aluškog potoka, a uliva se u jezero Perućac. Ulaz u kanjon nalazi se u selu Rastište (zaselak Sedaljka) i čini vam se da prolazite kroz portal koji vas vodi u neki drugi svet.
Ukoliko vas je ovo malo zainteresovalo za boravak na Tari, evo još mnogih predloga šta možete obići i kako pronaći neke od najpoznatijih vidikovaca.
Ukoliko se vas put povede ka zapadu naše zemlje, obavezno posetite i ova mesta: