Nakon kratke pauze vraćamo se u istočnu Srbiju i krećemo u istraživanje novih prirodnih čuda ovog kraja. Svoje divljenje ovim predelima ne propuštam da spomenem svakom prilikom i zaista ima se čemu čovek i diviti.
Ovom današnjem izletu sam se naročito radovala budući da obilazimo jednu od najimpresivnijih pećina, kao i najveći kameni most u Srbiji. Naravno, idemo u Majdanpek i Rajkovu pećinu a potom posećujemo Valja prerast i Beli izvorac. Pa da krenemo.
Rajkova pećina
Na samo 2 km od Majdanpeka, na izvorištu reke Mali Pek nalazi se Rajkova pećina, jedna od najdužih u Srbiji. Kao izuzetno atraktivna speleološka atrakcija, Rajkova pećina spada u rečne protočne pećine budući da kroz nju protiče Rajkova reka. Pećina je i dalje vrlo hidrološki aktivna, i dokaz tome je trenutna situacija gde je deo pećine zatvoren za posetioce usled velikog taloga mulja nanetog usled poplava. Pećina se sastoji od dve odvojene celine – Ponorske i Izvorske, dok svaka celina ima dva horizonta – rečni i suvi.
Nazivaju je još i Belom pećinom usled bogatih naslaga belog kalcita koji je ukrasio dvorane i preko 2.000 metara hodnika Rajkove pećine. Na nekim mestima pećinski nakit prosto svetluca i fascinantni oblici ukrasili su i inspirisali imena dvorana kao što su Ježeva, Dvorana vodopada, Male i Velike orgulje, Obešenog hajduk Rajka, Dvorana kada… Svetlucavi beli kalcit poput snega naročito je vidljiv u dvorani Zimska bajka. U ovoj dvorani se nalazi i figura Belog medveda, jedna od poznatijih speleoloških figura naših pećina. Poznata je i figura „Puža“ koja takođe neverovatno podseća i na oblik čovečijeg srca.
Pećinu su vekovima stvarale 3 rečice – Jankova, Paskova i Rajkova, a rečni horizont je prvi istražio Jovan Cvijić. Danas je možete istražiti i vi jer je za posetioce dostupno čak 1.410 m kružne staze, koja je nastala spajanjem suvog i rečnog kanala. Temperatura u pećini je stalnih 8°, dok je vlažnost vazduha 100%.
Pećina je dobila ime po hajduku Rajku za kojeg se veruje da je u pećini sakrio veliko blago. Do danas to blago nije pronađeno, ali pronađena je druga vrsta blaga – kameni čekić koji svedoči o tome da su u praistoriji pećinu naseljavali ljudi.
Kako doći
Do Rajkove pećine se stiže preko Malog Požarevca auto-putem, nastavljajući put ka Majdanpeku. Pećina se nalazi na oko 2 km od grada i postoji putokaz koji će vas uputiti, takođe sve mape daju dobra uputstva, tako da nećete pogrešiti. Ispred pećine nalazi se prostrano izletište, gde možete napraviti pauzu ili provesti ceo dan uživajući u prirodi.
Ulaz u pećinu je moguć isključivo u pratnji vodiča i savet je da uvek pozovete i proverite kada kreću ture u periodu kada nameravate da je posetite, budući da se na internetu mogu pronaći i neke zastarele informacije. Za sve detaljne informacije pozovite vodičku službu na broj +381 66 800 65 76.
Nastavljamo dalje ka najvećem kamenom mostu u našoj zemlji – Valja prerasti ili Šljupljoj steni kako je još nazivaju.
Ovo nije prva prerast sa kojom se susrećemo, i to prvenstveno u istočnoj Srbiji. Zanimljivo je to što na relativno malom prostoru, između Velike Morave, Dunava i Timoka, postoji veliki broj ovih retkih geomorfoloških oblika. Prirodni kameni lukovi koji često dominiraju okolnim reljefom, neretko se nadvijajući nad rečicom, predstavljaju ostatke davno urušenih pećina.
Valja prerast
Poznata kao najveći prirodni kameni luk u Srbiji, Valja prerast nalazi se na nekih 10 km od Majdanpeka, na polovini puta do Rudne Glave. Visinom od 44.8 m i širinom od 9.7 m na nivou rečnog korite, Šuplja stena, kako je još zovu, dominira okolinom podsećajući na magični portal kroz koji se probija sunčeva svetlost. U ovom periodu rečica je prilično plitka, dok se u rano proleće kada se otopi sneg, može videti sva njena snaga.
Do prerasti vodi kratka staza kroz listopadnu šumu. Dužina pešačke staze iznosi svega 1.300 metara, a polazi od magistralnog puta i ušća rečice Valja Prerast u reku Šašku.
Nakon obilaska prerasti možete nastaviti putem dalje ka bigrenoj akumulciji Beli izvorac, ili krenuti planinarskom stazom kroz šumu. Budući da smo mi ovde bili u kasnu jesen i da je sunce već bilo na zalasku, požurili smo kako bismo obišli i ovo čudo prirode.
Beli izvorac
Spomenik prirode Bigrena akumulacija Beli izvorac nalazi se na 10 kilometara od Majdanpeka i predstavlja neverovatan primer površinskog kraškog reljefa. U dolini Belog izvorca postoje dve akumulacije bigra različite starosti, taložene jedna preko druge.
Ono po čemu je Beli izvorac specifičan jeste i velikim vodopad visine 16 metara, ispod kojeg voda ponire u pećinski kanal dug 13 i širok 4 metra. U pećinskom kanalu su se obrazovali stalaktiti čisto bele boje. Bigrene kade su još jedna specifičnost ovog hidrokompleksa koje se nižu duž korita potoka. Prelivajući se preko ovih bigrenih kada voda stvara niz slapova i malih vodopada. Jezerca koja su formirana bigrenim pregradama su čak i do 2 m dubine, a dva manja vodopada su i do 5 m visine.
Staza koja vodi do najvećeg vodopada prati ove slapove u koritu reke a tu se nalaze i 2 pećine – Kozja i Mala pećina.
Nažalost duži sušni period ostavio je svoj trag i na ovom predelu tako da se puna moć ovog potoka može trenutno samo zamisliti i naterati nas da se ponovo vratimo na proleće kada priroda oživi i kada huk vode zagrmi okolnim brdima. Do tad samo mali nagoveštaj kako ovaj predeo izgleda jer nas je mrak naterao da izađemo iz šume.
Ukoliko se vas put povede ka istoku naše zemlje, obavezno posetite i ova mesta: